Foto: Beta/Dragan Gojić „Šta reći o zemlji koju bi ako bi im se ukazala prilika, napustio svaki drugi mladi čovek između 16 i 25 godina. Nikakva uteha nije ni to što je stanje pre deset godina bilo još gore. Tada je od troje ljudi dvoje želelo da ode“, rekla je za Danas pre 20 godina Ana Vlajković, šefica Odseka za omladinu u Ministarstvu prosvete.
Projekti istraživanja „Potonuti ili plivati u talasima tranzicije“ od pre 20 godina su pokazali da trećina ispitanika svoju budućnost vezuje za preseljenje, trećina bi ostala tamo gde sada živi, a trećina ne zna ili ne razmišlja o tome. Od ukupnog broja onih koji bi želeli da se odsele, 52 odsto bi otišlo van granica naše zemlje.
Vlajković je istakla da je nezaposlenost jedan od ključnih problema i da društvo treba da preduzme ozbiljnije korake kako bi se rešila ova pitanja.
„Društvo sprovodi malo koraka po pitanju ovog problema jer mere kojima se štite nezaposleni ne važe za omladinu ukoliko osoba nije bila već u radnom odnosu, pa izgubila radno mesto“, naglasila je sagovornica Danasa.
Prema njenim rečima, kod nas se nezaposleni ne štite, već oni koji izgube posao.
Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.
Koliko je položaj omladine puka posledica opštedruštvenog stanja vidi se na primeru profesionalnih aspiracija mladih. Istraživači zaključuju da omladina danas želi profitabilna zanimanja iako je svesna nerealnosti tih želja, a naklonost prema ranije uglednim zanimanjima opada.
Razlika između želja i stvarnosti ogleda se i u tome što četvrtina studenata i učenika izjavljuje da bi radije učili nešto drugo, a ne ono što su započeli. Ova razlika još je izrazitija u slučaju zaposlenih kod kojih je gotovo izjednačen broj onih koji vole ono što rade i onih koji bi radili nešto drugo.
„Međutim izvesna netrpeljivost društva prema omladini vidi se i na nivou problema koji su teško rešivi. Primer za to može da bude istraživanje dostupnosti kompjutera mladim ljudima i ono pokazuje da polovina njih koristi kompjuter. Dok mogućnost upotrebe kompjutera u školi ima 19 odsto završnih razreda osnovne škole i 31 odsto srednjoškolaca. Manje od polovine može da koristi kompjuter na fakultetu, a na poslu može da koristi svega 17 odsto od ukupnog broja zaposlenih. Ovi podaci pokazuju ne samo aktuelnu, već i buduću tehnološku nepismenost, što će se odraziti kako na budućnost mladih, tako i na budućnost samog društva“, zaključila je Ana Vlajković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
