Trećina studenata planira da ode u inostranstvo

To je pokazalo istraživanje o migracijama studenata, koje je sproveo kabinet ministarke bez portfelja zadužene za demografiju i populacionu politiku, u saradnji sa Ministarstvom prosvete i Republičkim zavodom za statistiku. Prema rečima ministarke koja vodi pomenuti resor Slavice Đukić Dejanović, cilj istraživanja, u kojem je učestvovalo 11.013 studenata državnih i privatnih visokoškolskih ustanova u Srbiji, je da se sagleda obim studentskih migracija i predlože mere za zadržavanje mladih u Srbiji. Kao najdrastičniji podatak iz istraživanja Đukić Dejanović je navela da je četvrtina studenata donela čvrstu odluku da napusti zemlju i da nijedna mera koju bi preduzela država da ih zadrži, ne bi imala efekta.

Kao glavne prednosti života u inostranstvu najveći broj studenata je naveo lakše nalaženje posla u struci, bolje plaćen posao u struci, visok životni standard i bolju mogućnost profesionalnog napredovanja. Ovo su ujedno i ključni problemi zbog kojih mladi žele da odu iz naše zemlje. Đukić Dejanović je rekla da je Nemačka najpoželjnija država za život i to za studente svih profila sem za IT-jevce, koji bi najradije karijeru nastavili u Americi. Na listi poželjnih zemalja za život našle su se i Švajcarska, Austrija i Norveška. Za odlazak preko najzainteresovaniji su upravo studenti informaciono-komunikacionih tehnologija, ali i medicine, a manje oni sa fakultete društveno-humanističkih nauka.

– Kada je reč o planiranoj dužini boravka, 50 odsto ne planira da se vrati, 19 odsto bi se vratili kada obezbede dovoljno novca za pokretanje sopstvenog biznisa, dok bi 13,8 odsto to uradilo kada ekonomska situacija u Srbiji bude bolja i stabilnija – rekla je Đukić Dejanović.

Studenti bi odustali od odluke da odu u inostranstvo kada bi im bilo obezbeđeno da u Srbiji pokrenu sopstveni biznis, ako bi dobili stimulativne ili stambene kredite ili podsticaj za bolji naučni rad. Ministarka je rekla su mladi koji odlaze iz Srbije stari u proseku 28,5 godina, a da svaki četvrti ima visoku stručnu spremu, napominjući da je jedan od zadataka države intenziviranje saradnje sa visokostručnom intelektualnom elitom.

Popović: Jačati proizvodnju

Ivanka Popović, novoizabrana rektorka Univerziteta u Beogradu koja stupa na dužnost 1. oktobra, ocenila je da su podaci iz istraživanja zabrinjavajući i da bi bili još drastičniji da su anketirani svršeni studenti. Ona je ocenila da fakultete treba osnažiti da budu atraktivniji za tržište rada i da se jačanjem proizvodnje mladi mogu motivisati da ne odlaze iz zemlje. Popović je dodala da se moramo boriti za svakog od 270.000 studenata, nezavisno od toga da li planiraju da odu u inostranstvo ili ostanu u zemlji, i da novom strategijom obrazovanja do 2030. godine treba utvrditi smernice kako bi se uticalo na nepovoljnu statistiku. Ona je ukazala i na zabrinjavajući trend unutrašnjih migracija, napominjući da bi ruralne sredine mogle da se ožive angažovanjem visokoobrazovanih ljudi.