Američki narod je, sasvim razumljivo, fokusiran na obnovu ekonomije i zapošljavanje onih koji su zbog ove situacije ostali bez prihoda za život. Imajući to u vidu, kroz 18 meseci počeće povlačenje naših trupa iz Avganistana, poručio je Barak Obama naciji iz Vest Pointa, u govoru koji se u prvim reagovanjima ocenjuje kao njegov „trenutak istine“ i „presudni izazov“ na daljem predsedničkom putu.
Nepunih godinu i po dana posle ulaska u Belu kuću, on je u utorak preuzeo punu odgovornost za dalji tok (i buduće posledice, na domaćem terenu) ovog sad već najdužeg rata u istoriji SAD. Učinio je to odlučno, posle svojevrsne agonije skoro tromesečnog konsultovanja sa savetnicima kod kuće i saveznicima u svetu – opredelivši se za rizičnu strategiju čija je suština da će se znatnim pojačanjem oružane sile i eskalacijom sukoba Amerika za sledećih 18 meseci početi da izvlači iz ove ratne kaljuge u koju ju je Buš uvalio pre više od osam godina, rušeći tadašnju talibansku vlast u poteri za teroristima Al Kaide.
Jučerašnje Galupovo istraživanje – u prvom opipavanju nacionalnog pulsa posle suočavanja sa činjenicom da se Avganistan pretvara sad dalje u „Obamin rat“ (sa svim izazovima i posledicama koje će iz toga proizići) – ukazuje na priličnu dozi skepticizma zbog najavljenog eskaliranja ovog američkog vojnog angažovanja u Aziji, u situaciji kad i dalje nije jasna perspektiva okončanja tekuće intervencije u Iraku. U toj anketi, sprovedenoj kao prvo reagovanje na strategiju prezentiranu u Vest Pointu, navodi se da je 35 odsto Amerikanaca spremno da podrži najavljeni dalji kurs u Avganistanu, dok je čak 55 odsto onih koji se tome protive.
„Obama se opredelio za ofanzivni pristup ovoj krizi, ostavljenoj mu u nasleđe, pozivajući na rizično povećanje broja vojnika u Avganistanu, uz još rizičnije vremensko omeđivanje izlazne strategije, sa početkom u leto 2011. godine“, konstatovao je tim povodom u prvoj jučerašnjoj analizi ovdašnji Nacionalni radio. Njujork tajms je na istoj talasnoj dužini, sa pratećim upozorenjem – koje je prisutno i na mnogim drugim stranama – da je „prilično neizvesno“ kako će Obamina inicijativa proći u Kongresu, koji je nadležan da odobri nove, dodatne milijarde dolara za planiranu vojnu eskalaciju u Avganistanu.
Što se toga tiče, sa Kapitol hila već su počele da stižu najave o politički vrućem decembru i januaru kad će početi preganjanje u Kongresu oko refinansiranja najavljene Obamine ofanzive. Republikanci se, naravno, zasad drže prilično po strani i puštaju suparnike da umiruju javnost nemalo uznemirenu najavama da će predstojeća eskalacija u Avganistanu koštati, za početak, bar nekih dodatnih 30 milijardi dolara. Senator Džon Mekejn (neuspešni Obamin suparnik na prošlogodišnjim predsedničkim izborima) već je saopštio da on „u principu“ podržava inicijativu da se vojnim pojačanjem SAD i saveznika ovaj rat „premesti u istoriju“, ali je istovremeno postavio tim povodom i pitanje koliko je svrsishodno da se jul 2011. godine već sad javno i sa sigurnošću najavljuje kao početak izvlačenja iz Avganistana.
Preliminarne javne rasprave
Vodeći demokratski senatori, sa svoje strane, počeli su već sinoć preliminarne javne rasprave o novoj Obaminoj strategiji. Senator Karl Levin, predsednik Komiteta za vojna pitanja, zakazao je već debatu o daljem finansiranju budućih operacija i konkretnom doprinosu NATO tim operacijama. Iz Bele kuće se uzdržano najavljuje da bi (pored američkog kontingenta od 30.000 ljudi) tu moglo da se računa na ne više od 5.000 savezničkih vojnika, ali se oko toga niko iz belog sveta još nije izjasnio (osim premijera Brauna, iz Londona) sa najavom slanja 500 gardista.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
