Trenutak istine za srpski fudbal

Nazovite ga kako hoćete – i nećete pogrešiti u percepciji, kategorizaciji i vrednovanju večerašnjeg duela najboljih fudbalera Hrvatske i Srbije, čiji će tok i epilog (ne samo na terenu) bez dileme odjeknuti daleko od trave Maksimira i van granica zemalja čija je zajednička istorija neprestano preplitanje ljubavi i mržnje, zbog čega su njihovi sportski okršaji, nažalost, bili i ostali mnogo više od igre.

– Pitao sam svoje igrače na sastanku: Ko je živeo u bivšoj Jugoslaviji? Ko je bio u Zagrebu, Splitu, Sarajevu…? Niko se nije javio. Zato je ova utakmica za nas slična utakmicama protiv Belgije, Velsa, Škotske ili Makedonije. S te sam strane potpuno miran. Nećemo se osvrtati na uvredljiva skandiranja, kojih će sigurno biti, kao uvek kada se na terenu nađu Srbija i Hrvatska. Garantujem i da niko od nas neće nasesti na provokacije na terenu i dobiti crveni karton, kao što se svojevremeno desilo Zoranu Mirkoviću. Stalo nam je do ravnopravne borbe, do poslednjeg minuta. Psihološki smo spremni za takmičarski vrlo važan meč za nas – srpski selektor Siniša Mihajlović je od prvog dana priprema za vruće gostovanje u Zagrebu pokušavao da odagna ili makar umanji tenziju, na granici histerije, u javnosti i među navijačima obe selekcije, iako je i sam nedeljama morao medijima da objašnjava svoj odnos prema nesretnom ratu devedesetih.

I, zaista kada se zbaci taj istorijski i politički balast s leđa igrača oba tima ostaju im samo jaki sportski motivi. Tako slični, a toliko različiti. Pobeda uvek vredi tri boda i žele ih obe selekcije, s tom razlikom što bi oni domaćinu gotovo sigurno obezbedili (najmanje) učešće u baražu, a gostima sačuvali nadu u priključivanje trci za drugo mesto u A grupi. Za Srbiju remi nema naročitu težinu, jer bi u tom slučaju ostala na prevelikih šest koraka iza Hrvatske i verovatno još više iza vodeće Belgije, dok bi poraz značio definitivan krah mundijalskih ambicija.

– Ako pobedimo, verujem da ćemo otići u Brazil, mada ćemo i tada imati tri boda manje od Hrvata – dvostruki asistent u maksimirskom remiju istih protivnika (2:2) 1999, vrednom odlaska tadašnje Jugoslavije na prvenstvo Evrope u Holandiji i Belgiji, ne beži od „biti ili ne biti“ dimenzije ovih 90 minuta za „orlove“.

Mihajlović ne osporava ni ulogu favorita devetoplasirane reprezentacije na rang-listi FIFA, koja za razliku od naše redovno učestvuje na velikim takmičenjima, ima iskusniju i uigraniju postavu, više pojedinaca u odličnoj klupskoj formi, na desnom beku prekaljenog i u oba pravca korisnog Srnu, virtuoza sjajne percepcije igre na poziciji plejmejkera Modrića, i špic tandem Mandžukić – Olić, koji bi svaki selektor na svetu poželeo. O „tajfunu“ s tribina da ne govorimo.

– Zato bi sve osim hrvatske pobede bilo veliko iznenađenje. Osim za mene. I moj tim. Rekao sam da idemo u Zagreb da se zabavimo i ostajem pri tome. Poručio sam i da će biti heroji ako „osvoje“ Maksimir, a ja najveći krivac ako ne uspemo to da uradimo. Ali, naša razmišljanja, ambicije, planovi, taktika i duh su pozitivni i pobednički. Želimo da napravimo veliku stvar u Hrvatskoj. Najviše zbog potvrde ogromnog potencijala momaka koje vodi. U inat svima koji su nas potcenili i već odavno prežalili. Učinićemo bukvalno sve što je u našoj moći. Najbolje, najjače i najviše što možemo u ovom trenutku – jedino što je naš selektor mogao i smeo da obeća pre najtežeg ispita ove radikalno podmlađene generacije je borba „prsa u prsa“ s „vatrenima“, listom ubeđenih u slavljeničku žurku s 40.000 ljudi na, za samo tri sata, rasprodatom stadionu zagrebačkog Dinama.

Upravo u toj opštoj euforiji komšija i njihovom čvrstom uverenju da će im „orlovi“ biti manje-više lak plen, u našem taboru traže jedan od oslonaca svom tihom i opreznom, ali iskrenom optimizmu uoči meča, koji će od Ivanovića i društva napraviti „pukovnike“ ili „pokojnike“.

– Stiče se utisak da su nas malo potcenili u nastojanjima da sami sebe obodre. Srbija je ozbiljna ekipa, s ozbiljnim igračima i namerama. Jeste da imamo tim koji je tek u nastajanju, ali kada smo maksimalni, možemo sa svakim da se nosimo – smatra Mihajlović, čija reprezentacija najveću snagu crpi iz zadnje linije.

Nema stručne ni navijačke analize utakmice koja u prvi plan ne stavlja poslednju četvorku pred Stojkovićevim ili Brkićevim golom, već potvrđen talenat štoperskog tandema Nastasić – Subotić (premijerno u paru), dugu reprezentativnu i klupsku minutažu bekova Ivanovića i Kolarova, odnosno njihove golgeterske sposobnosti iz prekida. Napad je srpska slaba tačka već duži period, ali se Mihajlović uzda u poenterski nerv Đorđevića (ili Šćepovića), koje bi upotrebljivim loptama trebalo da kljuka pojačan vezni red. Pre svih jedan od najperspektivnijih organizatora igre u Evropi – Đuričić i s krila opasni Tadić i Tošić.

Mečeve ovakvog značaja i naglašenog adrenalinskog naboja obično ne odlučuju samo kvalitet, forma, izbor igrača i taktika, nego još milion drugih detalja. Ostaje da vidimo ko će biti mirniji, uporniji, strpljiviji i srećniji. I bliži Svetskom prvenstvu.

Ispraćeni filmom podrške

Reprezentativce su u Zagreb ispratile izjave podrške i motivacione video-poruke građana Srbije i urednika sportskih redakcija domaćih medija od kojih je, zahvaljujući Jelen pivu, napravljen film koji su „orlovi“ pogledali na aerodromu. Ekipa Jelen piva obišla je Novi Sad, Beograd, Pirot, Sremsku Mitrovicu, Niš, Bor, Vranje, Valjevo, Kragujevac, Zrenjanin, Čačak i Leskovac.

HNS stopirao otvoreni trening „orlova“

Selektor našeg tima Siniša Mihajlović sve je iznenadio odlukom da poslednji trening pred utakmicu bude otvoren od prvog poslednjeg minuta, a još više šokirao dozvolom da mu prisustvuju svi zainteresovani, pa i rivalski navijački. Domaćini su, međutim, zabranili takvu egzibiciju, a komesar za bezbednost HNS Zoran Cvrk je to objavio kasnim prijavljivanjem Mihajlovićeve ideje i, u vezi s tim, nemogućnošću obezbeđivanja ekipe i ostalih prisutnih.

Prijem kod predsednika Josipovića

Da ovo, ipak, nije običan duel za bodove, potvrđuje i prijem kod predsednika države domaćina, inače retka uvertira u ovakvim situacijama. Predsednik Vlade Hrvatske Ivo Josipović ugostio je delegacije HNS i FSS, predvođene njihovim predsednicima Davorom Šukerom i Tomislavom Karadžićem, pri čemu su svi izrazili želju da ovaj visoko rizični meč protekne bez incidenata.

Zagreb pod policijskom opsadom

Prestonica Hrvatske je pod policijskom opsadom zbog reprezentacije Srbije. Sletanje naše ekspedicije na aerodrom Pleso obezbeđivalo je više desetina pripadnika MUP-a, koji su u velikom broju bili raspoređeni i duž puta naše ekipe do hotela „Šeraton“, u čijem zdanju i okolišu je takođe primetno masovno prisustvo do zuba naoružanih policajaca i njihovih kolega u civilu, a nad gradom s vremena na vreme kruže i policijski helikopteri.

Poslednji „Mohikanac“ Stanković

Od svih aktera prvog posleratnog dvomeča komšijskih A selekcija, iz redova ondašnje Jugoslavije, samo se tada najmlađi Dejan Stanković još aktivno bavi fudbalom, u dresu Intera i da nije kasno izašao iz povrede branio bio večeras boje Srbije. Ostali su otišli u trenere ili se spremaju za tu klupu (Stojković, Đukić, Mihajlović, Brnović, Jokanović, Mirković, Kralj…), među sportske funkcionere (Savićević, Milošević, Nađ) i menadžere (Mijatović). Od Hrvata niko nije više na terenu, a ogromna većina danas su treneri (Štimac, Bilić, Bokšić, Asanović, Jarni, Tudor…).