„Trenutna vlast i jedan čovek su tako opravili obrazovanje da od njega ni dugmići nisu ostali“: Šta nam je doneo iznenadni završetak školske godine?

– Činjenica da je odluku donela jedna osoba koja nema nadležnosti za upravljanje obrazovanjem i to na osnovu nekog trenutnog doživljaja je pokazala da mi nemamo obrazovni sistem. Naš utisak da postoji obrazovni sistem i da ima „pilota u Ministarstvu prosvete“ je ovim događajem potpuno demantovan. Posle ovoga obrazovanje i škole su potpuno obesmišljeni – kaže za Danas Aleksandar Baucal, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Sada se, dodaje on, stvorio utisak da je sve to jedan društveni ritual koji je ispražnjen od smisla.

– Deca kao idu u školu da se kao obrazuju, društvu je obrazovanje kao najvažnije, nastavnicu kao obrazuju našu decu, a sve služi samo stvaranju iluzije da smo mi moderno društvo kojem je važno da nove generacije dece obrazuje i pripremi za njihov budući život. Samim tim, obesmišljeni su i svi ostali konkretni aspekti obrazovanja (programi, organizacija učenja i nastave, ocenjvanje, udžbenici itd.). Iako sam i ranije povremeno imao sumnju da je obrazovanje u ovom društvu fasadno, uvek bih sebe uverio da to pesimizam progovora iz mene i da sigurno nije tako. Posle ove odluke biće jako teško da se obrazovanju vrati smisao. Trenutna vlast i onaj jedan čovek su tako opravili obrazovanje da od njega ni dugmići nisu ostali – pravi naš sagovornik aluziju na čuvenu repliku iz filma „Maratonci trče počasni krug“.

Na pitanje šta smo dobili, a šta izgubili naprasnim završetkom školske godine, on kaže:

– Jedino što sam uspeo da pronađem se odnosi na činjenicu da je tom odlukom prekinuta mučna diskusija i neslaganja između roditelja u „Ribnikaru“ u vezi sa odlukom kako završiti školsku godinu. Od kako je doneta ova odluka podele među roditeljima iz ove škole su se smanjile bar u javnoj sferi. Međutim, mnogo više smo izgubili – ističe Baucal.

Nikola Ćurčin, potpredsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije (NSPRS), kaže da su iznenadnim prekidom školske godine najviše izgubili učenici osnovnih škola, koji nisu maturanti.

– Ovo je ublaženo u školama u kojima su roditelji i učitelji zajedno dogovorili da deca idu na nastavu i posle prekida. Najviše su dobili policajci, jer su povučeni iz škola i posvetili se redovnim poslovima – ističe Ćurčin.

Predstavnici više učeničkih udruženja srednjoškolaca, sa kojima smo razgovarali saglasni su da je preko noći doneta odluka o kraju školske godine izazvala haos u mnogim školama i đake dovela u neravnopravan položaj zbog različitih kriterijuma ocenjivanja.

Gimnazijalci iz Desete, Treće, Prve i Pete gimnazije potvrđuju da su neki profesori olako zaključivali više ocene, dok drugi nisu hteli da popuste. Kažu da je preko medija poslata poruka da se ocene poklone i da je na to jasno signalizirao i dopis Ministarstva koji su škole dobile.

– Nigde nije napisano da se ocene stiču na osnovu znanja nego da treba da se uzme u obzir motivacija i sve drugo. To je skrenulo pažnju direktorima, profesorima, a i nama da će biti „provlačenja“ – smatra učenik Treće gimnazije.

Ima i onih koji kažu da pojedini profesori nisu želeli da snižavaju kriterijum, niti da učenicima pruže priliku da poprave ocene, dok su drugi nastavnici u istoj, kao i u drugim školama bili bolećivi, što je unelo dodatnu neravnopravnost.

– Nama su i sami profesori kao neku vrstu utehe poručivali da se ne brinemo jer će ionako ocene da budu onakve kakve želimo. To što smo dobili petice i ocene koje smo želeli nije nikakva uteha za to što se školska godina završila na ovaj način. Time su poslali poruku da naše obrazovanje nije bitno i da su ocene u prvom planu, što je jako tužno – kaže učenica Desete gimnazije.

Đaci su saglasni da je naprasan prekid nastave i način na koji su to saznali doneo bespotreban stres koji nikome nije bio potreban posle dešavanja u „Ribnikaru“.

Zahtevi za septembar

Upitan šta nam valja činiti od septembra, Nikola Ćurčin kaže da treba zaustaviti pravno nasilje u školama, a kao primer navodi dešavanja u valjevskoj Medicinskoj školi „Dr Miša Pantić“.

– Potrebno je ispuniti zahteve koje je uputio NSPRS, a odnose se na povećanje bezbednosti u školama (izmene obrazovnih zakona, inspekcijskog nadzora i krivičnog zakonika). Takođe bi bilo potrebno da svaka škola zaposli još po jednog stručnog saradnika, pedagoga ili psihologa u punoj normi koji bi se posvetio prevenciji kroz direktnan rad sa svim učenicima. Neophodno je da svaka škola ima sekretara (pravnika) u punom radnom vremenu, a one koje rade u velikim školama dodatno nagraditi. I najvažnije je da se materijalno nadoknaditi ogroman rad odeljenskih starešina i između ostalog prepoznaju dodatni časovi koje starešine izvode kao deo norme – smatra Ćurčin.