Već na nekoliko zasedanja Gradske skupštine šef odborničke grupe SNS dr Aleksandar Pajić uveliko negira značaj postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, pri tom optužujući gradsku vlast „da su im važnije ribe da se kupaju u čistoj vodi u Savi nego građani“.
Takođe optužuje gradsku vlast zašto ne ulaže u širenje vodovodne i kanalizacione mreže.
S druge strane u ovo postrojenje, jedno od retkih funkcionalnih u Srbiji, Evropska unija uložila je nešto manje od 20 miliona evra, uz odgovarajuće ugovore i obaveze lokalne samouprave. Ono što je evidentno jeste to da je postrojenje projektovano za grad od 85.000 stanovnika, da prihvati fekalnu i kišnu kanalizaciju, kao i sve otpadne vode iz industrijskih pogona. Pri tome u Savu ovo postrojenje ubacuje vodu koja je 40 odsto čistija od rečne vode.
Postojala je i obaveza „Srbijavoda“ da učestvuje u drugoj fazi, tzv. liniji mulja, gde bi se dobijala energija za rad postrojenja i da bi oko pet odsto otpadnog mulja bilo korišćeno za đubrivo. Pokazalo se da „Srbijavode“ nemaju potrebna sredstva, pa grad u tu svrhu izdvaja 120 miliona dinara. Uz to, do te druge faze otpadni mulj trebalo je da se lageruje na regionalnu deponiju u Sremsku Mitrovicu, ali je odatle stigla zabrana, iako je upotrebnu dozvolu potpisala ministarka Zorana Mihajlović.
Treba podsetiti da i strani i domaći investitori visoko cene te ekološke uslove i da im je mnogo jeftinije da koriste postojeće postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda. I jedno od osnovnih pitanja je kome treba ta savska voda, ako se zna da, na primer, Beograd koristi tu vodu za svoje građane. I upravo na sednici Gradske skupštine gradonačelnik Nebojša Zelenović ukazao je na tu civilizacijsku obavezu Šapca prema građanima Srbije kao i prema Evropskoj uniji. Pri tom je spomenuo da, na primer, u obližnjoj Rumi medijski izvikana fabrika nudli koristi septičku jamu, umesto savremene kanalizacije.
Istina da se u Šapcu stalo sa širenjem vodovodne i kanalizacione mreže, ali je osnovni razlog taj što se domaćinstva nedovoljno priključuju. Istovremeno, na postojeću vodovodnu mrežu može da se priključi pet hiljada domaćinstava, po ceni od 450 evra, sa plaćanjem na 24 pa i više rata.
Priključak 650 evra na 24 rate
Na kanalizaciju moglo bi da priključi oko tri hiljade domaćinstava, uz cenu od 650 evra, na 24 i više rata rata. To bi bila investicija od oko dva miliona evra, što bi stvorilo mogućnost daljeg širenja mreže čak i na udaljenija seoska područja. Nemačka KWf banka prošle godine donirala je oko milion evra u nabavku terenskih vozila, bagera, cisterni kao i rekonstrukciju vodotornja, ali u svemu tome trebalo bi da i domaćinstva učestvuje, jer niko ne daje priključke džabe. Tu je i najvažniji uslov širenja mreže: kapacitet izvorišta je oko 600 litara vode u sekundi, što je dvostruko više nego što koristi šabački vodovod.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
