Tretman poslednje barijere u lečenju neplodnosti

Do sada je urađeno oko 50 transplantacija u svetu, zahvaljujući čemu je rođeno oko dvadesetoro dece, od čega 12 u Švedskoj i jedno posle transplantacije u Srbiji.

O transplantaciji genitalnih organa, koju naziva tretmanom poslednje barijere u lečenju neplodnosti, za Danas govori doktor Milan Milenković, stručnjak za reproduktivnu medicinu i član švedsko-srpskog tima lekara koji stoje iza niza uspešnih transplantacija materice i jajnika, koji su mnogim parovima omogućili da osete radost roditeljstva.

Pored vantelesne oplodnje, kako navodi doktor Milenković, transplantacija genitalnih organa, materice i jajnika, jeste nešto što je obeležilo reproduktivnu medicinu. Presađivanje materice je rešenje za žene koje su rođene bez materice kao i za žene kojima je odstranjena materica zbog karcinoma, krvarenja posle porođaja ili dobroćudnih tumora. Do sada su opcije bile surogat materinstvo i usvajanje deteta.

– Pre operacije je potrebno ispitati imunološku podudarnost žene koja daje i prima organ kao i vantelesnu oplodnju i zamrznuti embrione. Spontana trudnoća nije moguća, zato što se ne presađuju jajovodi, gde se inače sreću jajna ćelija i spermatozoidi, i gde se dešava oplodnja. Geteborg je poznati centar i za vantelesnu oplodnju gde je ta metoda razvijana i rođeno četvrto dete na svetu začeto vantelesnom oplodnjom, navodi doktor Milenković.

On dalje objašnjava proces i navodi da se embrion vraća u matericu šest do 12 meseci nakon transplantacije.

– I žena koja daje i koja dobija matericu se otpuste iz bolnice posle pet do šest dana i vraćaju se uobičajenim aktivnostima posle četiri do pet nedelja. Žena koja je dobila matericu mora da uzima lekove protiv odbacivanja organa dok ne rodi dete. Nekoliko meseci posle porođaja se materica odstranjuje, da bi se izbeglo dugoročno uzimanje lekova, objašnjava Milenković.

On dodaje da su do sada dve žene rodile po dvoje dece, pa im je tek onda odstranjena donirana materica. Ukoliko su donor i buduća majka jednojajčani blizanci, kao što je to bio slučaj u Beogradu, kada je matericu donirala sestra bliznakinja, nije potrebna imunoterapija. Interesantan detalj koji navodi doktor Milenković je da buduće majke osećaju pokrete bebe u transplantiranoj materici. Porođaj je, međutim, moguć jedino carskim rezom.

Kako naglašava doktor Milenković, transplantacija jajnika ili dela jajnika je i vrlo uspešna metoda zaštite plodnosti kod onih žena koje su u reproduktivnom dobu, a koje su obolele od malignih bolesti pa se leče citostaticima i zračenjem.

– Oko osam odsto žena oboli od malignih bolesti pre navršene 40. godine i mnoge to tada nisu rodile dete. Citostatici koji inače „ubijaju“ maligne ćelije imaju jako negativan efekat na jajnike i mogu da smanje ili potpuno unište funkciju jajnika i dovedu do trajne neplodnosti. Zato se pre početka terapije citostaticima i zračenjem, „izvadi“ jajnik ili deo jajnika i zamrzne. Posle završenog lečenja, deo jajnika se „retransplantira, odnosno vrati u telo žene, kako bi ona i posle lečenja mogla da rađa. Do sada je rođeno oko 150 dece zahvaljujući ovoj metodi, od čega šestoro u Švedskoj, što je rezultat rada našeg tima, navodi Milenković.

U Srbiji doktor Milenković na projektu transplantacije radi sa profesorom Miroslavom Đorđevićem.

– Dr Đorđević je nedavno uradio transplantaciju testisa u Beogradu, što je takođe veliki medicinski poduhvat. Trenutno imamo nekoliko žena kandidata za transplantaciju materice, ali nemamo donore. Verujem da ćemo u narednom periodu uraditi još tih procedura, kaže Milenković.

Međutim, kako dodaje, zaštita fertiliteta kod mladih osoba sa malignim bolestima još uvek nije zaživela u Srbiji.

– Zamrzavanje jajnika i jajnih ćelija se radi sporadično, i još uvek nije urađena nijedna retransplantacija. Da bi to ušlo u praksu, potrebna je saradnja između lekara koji primarno leče maligne bolesti i lekara iz oblasti reproduktivne medicine, kaže Milenković i dodaje da je njegov tim, radeći na transplantaciji, razvio i bolju hiruršku tehniku za „svakodnevne“ operacije. On dodaje da je neophodno nastaviti i sa eksperimentalnim radom, te da „ima sreću“ da to može da radi u Geteborgu i Stokholmu, jer, kako navodi, „bez dobre laboratorije nema ni dobre kliničke medicine“.

Knjiga Transplantacija materice, u ediciji profesora Mats Bronnstroma, gde je Milenković jedan od autora, izlazi iz štampe u januaru 2020. „Želja nam je da stručnoj javnosti predstavimo metodu i da što više pacijenata sazna da danas ima i tu opciju, koja je ranije bila nezamisliva“, kaže on o knjizi.

Inače, dr Milan Milenković je ginekolog-supspecijalista reproduktivne medicine i doktor medicinskih nauka. Objavio je 15 stručnih radova u vodećim svetskim časopisima i poglavlja u tri stručne knjige. Osnivač je ordinacije Beogyn u Beogradu i konsultant u Univerzitetskoj bolnici Karolinska u Stokholmu.

Ko može da bude donor

– Donor materice može da bude zdrava žena, nepušač, koja je maksimalno dve godine u menopauzi, koja je rodila dete i imala maksimalno jedan carski rez. Mora da ima istu krvnu grupu kao i recipijent, odnosno žena koja dobija organ. Za razliku od žena koje doniraju matericu, žene koje doniraju jajnu ćeliju ne bi trebalo da budu starije od 35 godina, objašnjava doktor Milenković.