Trgovci ljudima prihvatili digitalnu revoluciju

Seksualna i radna eksploatacija su najčešće prijavljivani vidovi eksploatacije, ali su prisutni i ostali vidovi, poput prosjačenja i vršenja drugih krivičnih dela, navodi se u nedavno objavljenom, šestom po redu, godišnjem izveštaju Evropola o trgovini ljudima i krijumčarenju ljudi.

U izveštaju se ističe da su trgovci ljudima, ali i žrtve, podjednako zastupljeni među stanovnicima zemalja koje su članice i onih koje nisu članice Evropske unije. Isto tako, trgovci podjednako targetiraju muškarce i žene, odrasle i maloletne.

“Kontinuirana potražnja za seksualnim uslugama i prilika da se eksploatiše jeftina radna snaga su glavni podsticaji za mreže trgovaca. U kombinaciji sa eksploatacijom žrtava kriminalne grupe se uključuju u čitav niz drugih krivičnih dela od prevara, pranja novca i korupcije”, navodi se u izveštaju.

Evropol je u svom izveštaju prepoznao da se proces trgovine ljudima u velikoj meri preselio u onlajn sferu i da se regrutacija, uspostavljanje kontakta i reklamiranje usluga obavlja na internetu. Oni navode da je većina žrtava regrutovana preko interneta, a posebno preko društvenih mreža.

“Digitalizacija zločina je takođe doprinela fleksibilnijem rotiranju žrtava sa jedne lokacije na drugu i omogućila vođama kriminalnih grupa da koordiniraju svojim operacijama sa distance, smanjujući rizik po sebe istovremeno zadržavajući profit”, ističe se u izveštaju.

Pored fleksibilnosti, korišćenje tehnologije je trgovcima ljudima omogućila povećanu anonimnost. Kako se navodi, oni su prihvatili kriptovanu komunikaciju, a povećano prisustvo ljudi na društvenim mrežama omogućilo je kriminalcima da dođu do šire publike, kako u pogledu žrtava tako i u pogledu klijenata. Digitalizacija trgovine ljudima, ističe se, samo je intenzivirana od izbijanja pandemije virusa kovid 19.

Evropol konstatuje da je seksualna eksploatacija ostala najprisutniji vid eksploatacije žrtava trgovine ljudima u Evropskoj uniji, a najveći broj žrtava predstavljaju žene, kako odrasle, tako i maloletne.

“Unutar kriminalnih organizacija primećeno je proširenje uloge žena. One su često bivše žrtve koje su postale članice kriminalnih organizacija zadužene za regrutaciju, psihološku kontrolu žrtava, logistiku i komunikaciju sa klijentima i prikupljanje profita. Više pozicije unutar organizacije uglavnom zauzimaju muškarci, koji se distanciraju od žrtava i same operacije eksploatacije”, opisuju iz Evropola.

U sve većoj meri je primetno da trgovci varaju žrtve da dobrovoljno uđu u poslovni odnos, verujući da će profit od prostitucije biti deljen između njih. Zahvaljujući tome, kako se navodi, žrtve često ni ne doživljavaju sebe kao žrtve

Prema navodima izveštaja, u eri digitalne trgovine ljudima, trafikeri u značajnoj meri traže žrtve u onlajn sferi. Muškarci i dalje koriste metod “ljubavnika”, stvarajući privid emotivne veze između sebe i žrtve kao put ka eksploataciji. Seksualne usluge se sve češće reklamiraju na sajtovima za poslovnu pratnju i sajtovima za pronalazak partnera, ali i na popularnim društvenim mrežama. Iako se legalni ugostiteljski objekti koriste za eksploataciju, ona se u sve većoj meri sprovodi u privatnim kućama otežavajući posao istražnim organima.

“Većina komunikacije između klijenata i žrtava, kao i planiranje logistike susreta se takođe obavlja preko interneta. Ovo omogućava lakšu promenu lokacija žrtava između gradova i država. Sve više je slučajeva seks tura, gde se žrtva sastaje u hotelima ili iznajmljenim stanovima”, navodi se u izveštaju.

Pored seksualne, veoma prisutan vid eksploatacije je i radna eksploatacija. Žrtve ovog vida izrabljivanja su u znatno većoj meri izložene fizičkom nasilju u poređenu sa drugim žrtvama trgovine ljudima kako bi bili primorani na nehumane uslove rada. Mnoge žrtve su primorane da žive na istom mestu na kojem su eksploatisane. Trgovci često prete žrtvama koje nisu iz zemalja članica EU da će, ukoliko kontaktiraju policiju, biti vraćeni u zemlju porekla.

“Kriminalne grupe uključene u radnu eksploataciju su često povezane sa grupama koje se bave krijumčarenjem migranata. Žrtve radne eksploatacije su takođe sve češće vrbovane onlajn, zavedene obećanjima o dobro plaćenim poslovima i dobrim uslovima rada”, stoji u izveštaju.

Kako se naglašava, trgovci ljudima često sarađuju sa agencijama za iznajmljivanje radnika dajući svojim aktivnostima fasadu legalnosti. Trafikeri često obezbeđuju lažne ugovore o radu, ali i primoravaju žrtve da otvaraju bankovne račune, koji posle oni kontrolišu.

Kada je reč o maloletnicima, Evropol konstatuje da kriminalne mreže uključene u trgovinu ljudima ciljano traže maloletne žrtve oba pola, državljana i zemalja EU i van EU. Maloletne devojke su najčešće žrtve seksualne eksploatacije kako u prostituciji tako i kroz prinudne brakove.

“Devojke van Evropske unije su u većem riziku od toga da budu zlostavljane i da žive u gorim uslovima. Sve više dece prinuđeno da vrše krivična dela, a deca se takođe prodaju preko ilegalnih šema usvajanja”, konstatuje Evropol.

Projekat „Ljudi kao unosna roba, posebno na tržištu seksa“ podržan je od Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Stavovi izneti u tekstu ne odražavaju stavove ministarstva.