Trgovina ljudima i kovid 19

Prema prošlogodišnjim podacima najstarije svetske organizacije koja se bavi ovim problemom, Anti-Slavery International, u takvom statusu je čak 40 miliona ljudi na planeti, pri čemu među njima najveći broj, skoro 3/4 , čine žene i devojčice, a svaka četvrta žrtva je dete.

Izveštaj za 2020. godinu sigurno neće biti ništa optimističniji, ali je ova godina zbog prisustva pandemije virusa kovid 19 svakako specifična.

Sada kada nam se bliži kraj godine, i na osnovu nekih već poznatih podataka, može se sa sigurnošću reći da pandemija jeste izmenila tokove trgovine ljudima i uticala na prevenciju i načine borbe protiv ove kriminalne delatnosti.

Ono što je brzo postalo evidentno početkom godine i sa proglašenjem vanrednog stanja, jeste da je sistem fragilan i u nemogućnosti da odgovori na potrebe najugroženijih u trenutku krize.

Od početka godine do danas, ASTRA je imala povećan broj poziva od preko 70 odsto i povećan broj terenskih akcija od preko 44 odsto.

Ove terenske akcije bile su uglavnom namenjene direktnoj pomoći žrtvama trgovine ljudima, tj. radilo se o higijenskim paketima, i paketima hrane i odeće.

Samo u avgustu, ranijih godina mirnom mesecu, broj poziva upućenih ASTRINOM Timu za podršku žrtvama iznosio je 640, što je 126 odsto više nego prošle godine i rekord za ovaj mesec od kada postoji ASTRINA SOS linija (2002).

Ekonomska kriza produbljena prisustvom pandemije virusa kovid 19, učinila je nekadašnje žrtve ranjivijim pa su se češće obraćale za pomoć, jer su ostajale bez posla ili teže nalazile posao.

S druge strane, broj žrtava trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije je povećan. Samo ASTRIN tim za podršku žrtvama identifikovao je tokom ove godine 31 žrtvu trgovine ljudima.

Od tog broja, 24 su žrtve trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije (23 muškarca – 19 su strani državljani, i jedna žena). Većinu žrtava prinudnog rada čine muškarci, po statistikama oko 80 odsto, i oni su najčešće eksploatisani na građevini ili u poljoprivredi.

Međutim, ne smemo zaboraviti da se radna eksploatacija žena obavlja u zatvorenim, često privatnim/kućnim prostorima i da je zbog toga manje vidljiva.

Osim toga, žrtve seksualne eksploatacije – u 80 odsto slučajeva žene i devojčice – često su i radno eksploatisane. Međutim, ovaj drugi vid eksploatacije pada u zasenak usled prisustva i monstruoznosti prinude na prostituciju.

Ono što definitivno možemo potvrditi kao trend u oblasti trgovine ljudima u 2020. godini, jeste povećanje broja žrtava radne eksploatacije.

Pored toga, prisustvo pandemije virusa kovid 19 učinilo je trgovinu ljudima manje vidljivom i zbog toga što se veliki deo aktivnosti trgovaca ljudima odvija preko interneta i društvenih mreža.

Žrtve se vrbuju najčešće preko lažnih oglasa za posao, ali kada su u pitanju deca i mlađe osobe, primenjuju se i neke druge, perfidnije metode.

Kada uspostave odnos sa žrtvom trgovci nastoje na sve moguće načine da održe zablude o njihovom posebnom odnosu uzajamne pomoći, kako bi ih nagovorili da ispune sve zahteve koji donose zaradu.

Trgovci nastoje da dođu do eksplicitnih fotografija i videa, na osnovu kojih bi kasnije svoje žrtve držali u pokornosti i nastavili da ih eksploatišu i zarađuju na njima.

Razmere i posledice onlajn vrbovanja i trgovine decom i odraslima moći ćemo približno da definišemo tek u narednim godinama.

Po zvaničnim podacima Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima do kraja oktobra u Srbiji je identifikovano 48 žrtava trgovine ljudima, od tog broja 23 su deca – 15 devojčica i osam dečaka.

Ova deca žrtve su seksualne eksploatacije, prinudnih brakova, prinudnog prosjačenja i prinude na vršenje krivičnih dela.

Imajući u vidu činjenicu da je broj zvanično identifikovanih žrtava trgovine ljudima prošle godine iznosio 39, čini se da akteri na polju borbe trgovine ljudima ove godine svoj posao obavljaju malo bolje.

Međutim, ne smemo zaboraviti na upozorenja stručnjaka da siva brojka pretpostavljenih žrtava trgovine ljudima na ovim prostorima iznosi i preko deset puta više.

Zato danas, na Međunarodni dan ukidanja ropstva, na izmaku izazovne 2020, i idući u susret 2021, koja čini se neće biti manje teška, podsećamo na značaj međusektorske saradnje i uvažavanje znanja i iskustva svih aktera na polju borbe protiv trgovine ljudima, ali i potrebu da se cela zajednica uključi i rešavanje ovog problema.

Prvi korak ka tome je informisanost, prepoznavanje i prijava slučajeva trgovine ljudima oko nas.

Zato NE SKREĆITE POGLED – pozovite +381 11 785 0000 ili 0800 101 201 (besplatna linija za pozive iz Srbije) kako biste prijavili trgovinu ljudima ili se informisali o načinima zaštite i prevencije. Sve linije su dostupne 24 sata sedam dana u nedelji. Pozivi su besplatni, anonimni i mogu da spasu nečiji život.