Tri advokatice osnovale pravni tim za pomoć žrtvama ginekološkog nasilja

Iako se u poslednje vreme najviše govorilo o lošem tretmanu porodilja i trudnica, iz pravnog tima objašnjavaju da nameravaju da pomognu svim ženama koje su bile izložene nasilju.

– Obraćaju nam se žene koje su pretrpele neki vid nasilja ili nehumanog postupanja u svim ginekološko-akušerskim ustanovama Republike Srbije, uključujući trudnice i porodilje, ali i sve ostale žene koje su u tim ustanovama pretrpele bilo kakav vid nasilja ili nehumanog postupanja. Mada svaki tretman u ginekološko-akušerskim ustanovama ima svoje specifičnosti, svi zajedno ukazuju na problem postupanja prema ženama. Zbog toga je važno da postoji jedinstven pristup u cilju eliminisanja svih tretmana koji imaju nehumane elemente, navode u pravnom timu.

Kako kažu, nakon što prikupe prijave predaće ih zdravstvenoj inspekciji, koja ima rok od 15 dana da pošalje odgovor na koji način su postupili sa predstavkom i rok od 15 dana od okončanja nadzora da obavesti podnosioca predstavke o rezultatima vanrednog nadzora.

– Očekujemo brz odgovor i efikasnu reakciju institucija, imajući u vidu da se radi o sistemskom problemu koji pogađa najosetljivije kategorije populacije – dodaju advokatice.

Tema ginekološko-akušerskog nasilja ponovo je privukla pažnju javnosti nakon što je Milica Filipović iz Šapca javno ispričala kako je bila prinuđena da sama u kupatilu u GAK Narodni front rodi mrtvu bebu. Ona je prethodno primljena u Narodni front u petom mesecu trudnoće. Tokom boravka u bolnici bebi je stalo srce, a Milica je dobila terapiju za izazivanje pobačaja. Kada je pobačaj krenuo, nije bilo nikoga da joj pomogne pa je bila prepuštena sama sebi.

Pored ovakvih ličnih svedočenja i rezultati istraživanja pokazuju da je tretman koji imaju porodilje u Srbiji među najgorima u Evropi. Tako je istraživanje Porođaj tokom pandemije, koje je deo međunarodnog projekta IMAGINE EURO, i u kome je iz Srbije učestvovala NVO Centar za mame, pokazao da su ispitanice iz Srbije u najvećem procentu prijavljivale niz situacija koje ukazuju na loš tretman.

Rezultati ovog istraživanja objavljeni su u naučnom časopisu Lanset i u njemu se navodi da je skoro jedna petina ispitanica iz Srbije doživela fizičko ili emotivno ili verbalno nasilje u ginekološko-akušerskoj ustanovi. Veći procenat jedino je dobijen u Španiji (31,1 odsto). Takođe, među posmatranih 12 država, najveći procenat žena iz Srbije naveo je da nisu imale mogućnost izbora vezano za svoju negu i lečenje (77,2 odsto). Poređenja radi, u Luksemburgu je taj procenat 21 odsto. Najveći udeo žena iz Srbije (skoro 60 odsto) takođe je naveo da nisu tretirane dostojanstveno, kao i da nisu dobile emotivnu podršku (58 odsto).

Prijave do 1. aprila

Pravni tim saopštio je da im se žene mogu obratiti mejlom do 1. aprila. „Pozivam vas da na mail pravnog tima [email protected] dostavite svoje kontakt podatke (ime, prezime i broj telefona), opis događaja (hronologiju, ustanovu i datum događaja). Molim vas da pravni tim kontaktirate na mail [email protected] do 01. aprila 2022. godine, a one će Vas obavestiti o svim daljim koracima“, naveo je pravni tim.

Epiziotomija rutinska procedura u Srbiji

Istraživanje objavljeno u Lansetu prenosi i da je epiziotomiju imalo 20,1 odsto ispitanica, u rasponu od 66 odsto u Rumuniji, do 6,1 odsto u Švedskoj. Srbija je na drugom mestu po broju epiziotomija sa 59,3 odsto. Ovo je veoma veliki procenat ako se ima u vidu da stručna udruženja poput Američkog udruženja ginekologa i akušera ne preporučuju da se ova procedura radi rutinski. Rad iz Lanseta još prenosi da među posmatranim državama najveći procenat ispitanica iz Srbije nije dojio odmah posle porođaja (skoro 70 odsto), niti je dobio adekvatnu podršku za dojenje (60 odsto) niti je imao priliku da bude smešten uz svoju bebu (56 odsto). Porodilje iz Srbije u najvećem procentu su prijavile i da nisu mogle da računaju na pomoć kada im je zatrebala (60 odsto ispitanica je to navelo).