Tri četvrtine građana spremno da žrtvuje i neka prava da bi sprečilo širenje zaraze

Većina takođe, smatra da se vlade u njihovim zemljama dobro drže u borbi sa virusom. Istovremeno, međutim, gotovo svaki drugi ispitanik se slaže sa tvrdnjom da je pretnja preuveličana.

„Ljudi širom sveta ne znaju šta da očekuju u narednim nedeljama, a dosta često se misli da najgore tek predstoji. Nisu baš sigurni ni da li je širenje ovog virusa namernoizazvano i snažnije je mišljenje da nije. U međuvremenu, ljudi preduzimaju akcije i mere, uz razlike od zemlje do zemlje“, navodi se u obrazloženju istraživanja.

U studiji je učestvovalo više od 28.000 ljudi u 30 zemalja širom sveta, između ostalih, SAD, Rusija, Indija, Italija, Republika Koreja, Francuska, Nemačka, Švajcarska i mnoge druge, uključujući i Srbiju. Istraživanje se, kako dodaju, trenutno realizuje u još u desetak zemalja, tako da će asocijacija naknadno objavljivati i nove rezultate.

Najveća zabrinutost u Italiji

Nemci i Švajcarci, kao i građani Avganistana, ostaju relativno hladnokrvni uz podjednake procenete onih koji jesu i onih koji nisu zabrinuti.

„Najveća zabrinutost je u Italiji, ukupno se 90 odsto manje ili više boji zaraze. Slično je i u Indoneziji. U Srbiji je u periodu istraživanja zabeleženo gotovo 60 odsto zabrinutih i oko trećina onih koji nisu zabrinuti“, navodi se u istraživanju.

Najzadovoljniji reakcijom države u Austriji

Prema istraživanju, u Austriji su najzadovoljniji reakcijom državnih vlasti, 88 odsto se manje ili više slaže sa tvrdnjom da se njihova vlada dobro nosi u situaciji, a slede stanovnici Indije (83 odsto), Palestine (80 odsto) i Holandije (79 odsto).

Nasuprot njima, na Tajlandu se 76 odsto manje ili više ne slaže sa ovom tvrdnjom. U Japanu je 62 odsto zadovoljnih državnim merama, dok 23 odsto nije. U SAD, 42 odsto je zadovoljno, ali je 46 odsto nezadovoljno i smatra da se vlada ne nosi dobro sa virusom. U Nemačkoj 47 odsto anketiranih smatra da su državne mere adekvatne, ali 44 odsto izražava suprotno mišljenje.

U Srbiji je u preriodu istraživanja (od 11-22.marta), 48 odsto građana smatralo da se vlada dobro nosi sa situacijum, dok 42 odsto iskazalo suprotno mišljenje

Ozbiljnost pretnje

Ovo istraživanje pokazuje da se na Balkanu pretežno smatra da je opasnost preuveličana – 73 odsto tako misli u Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji, a 72 odsto u Bugarskoj.

„Ipak, u Srbiji je taj procenat znatno niži (42 odsto), što bi delom moglo da se objasni i pogoršavanjem situacije, ali i uvođenjem vandrednog stanja u Srbiji upravo u toku realizacije istraživanja u našoj zemlji“, objašnjavaju u istraživanju.

Francuzi, Holanđani, Austrijanci, Italijanidele suprotno stanovište-sa više od 70 odsto ispitanika koji u situaciji sa korona virusom ne vide preterivanje. Spremnost na odricanje bilo da veruju u pretnju ili ne, većina izražava jasnu spremnost da privremeno žrtvuje neka svoja prava ako to pomaže u sprečavanju širenja infekcije. Najviše u Austriji (95 odsto), Severnoj Makedoniji (94 odsto) i Holandiji (91 odsto).

„Ovaj pokazatelj otkriva spremnost snažne većine u zemljama širom sveta, sa izuzecima za Japan (49 odsto je spremno, dok 32 odsto nije) i SAD (45 odsto spremno, nasuprot 38 odsto). U Srbiji je u preriodu istraživanja bilo gotovo 70 odsto građana koji su iskazali spremnost da se odreknu nekih od svojih prava u cilju sprečavanja zaraze“, navodi Galup u obrazloženju.

Očekivanja – Stanovnici Velike britanije najveći pesimisti

Ne postoji jasna slika o tome šta nas čeka u narednom periodu, pokazuje istraživanje. Tako Stanovnici Velike Britanije su najveći pesimisti (82 odsto smatra da najgore tek dolazi), a prate ih Holandija (77 odsto), Francuska (70 odsto) i Austrija (68 odsto).U Srbiji, relativna većina (56 odsto) takođe smatra da najgore tek dolazi, 32 odsto smatra da će situaciji ostati ista, dok tek 12 odsto smatra da je najgore prošlo.

Prema ovom istraživanju, stanovnici Azerbejdžana (83 odsto), Kazahstana (73 odsto), Turske (63 odsto), Jermenije (61 odsto), Indije (60 odsto) su optimističnijii smatraju da je najgore prošlo.

Mere zaštite

Najpopularnije mere uključuju češće pranje ruku, upotrebu sredstava za dezinfekciju ruku, smanjivanje direktnih socijalnih kontakata. Tek devet odsto navodi da do sada nije preduzelo nijednu meru. Ipak, istraživanje pokazuje da veliki broj ispitanika nije odlučan da ostane kod kuće–u Turskoj (89 odsto), Pakistanu (80 odsto) i Avganistanu (66 odsto) nisu preduzeli ovu meru. Karantin je u periodu istraživanja globalno preduzelo 14 odsto ispitanika, a najviše u Italiji.

Poreklo virusa

Istraživanje pokazuje da globalno, preovlađuje uverenje da se virus prirodno pojavio. Među pristalicama teorije o namernoj zarazi vode Bugarska (58 odsto), Jermenija (56 odsto), Severna Makedonija (53 odsto) i Ekvador (52 odsto). U Srbiji je mišljenje dosta podeljeno: 31 odsto veruje u prirodno poreklo, 32 odsto u namerno izazivanje, a 37 odsto ne zna.