Tri dana uspomena za ceo život

Akihito i Mićiko su roditelji sadašnjeg japanskog cara Naruhitoa. Bila je to jedina poseta pripadnika Carske kuće Japana Beogradu u istoriji. Iako kratka, poseta je bila veoma sadržajna. Od sletanja na aerodrom Surčin oko 11.30 Akihito je u pratnji potpredsednika Vidoja Žarkovića položio venac na Avali (spomenik Neznanom junaku), imao ručak u Saveznom izvršnom veću (SIV), zasadio drvo u Parku prijateljstva, obišao Poljoprivredni kombinat Beograd (PKB), uručena mu je Zlatna plaketa Beograda… Osim princeze Mićiko, Akihita je pratilo petoro funkcionera dvora i Vlade Japana, kao i oba ambasadora. Po podne istog dana (12. juna) Akihito i Mićiko su sa pratnjom odleteli su u Dubrovnik, gde su posle svečane večere ( domaćin predsednik dubrovačke opštine ) prespavali u hotelu „Kroacija“ u Cavtatu. Narednog 13. juna su posle šetnje Stradunom otišli kolima u Kotor. Posle obilaska grada odvezli su se do Svetog Stefana, a po podne nastavili avionom u Skoplje.

Sledećeg 14. juna predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito je gostima priredio ručak u Belom dvoru. Akihitu je uručen Orden jugoslovenske zvezde sa lentom. Princ Akihito je Vidoju Žarkoviću uručio Orden prvog reda izlazećeg sunca. . Po podne su avionom iz Beograda odleteli u LJubljanu. Iz glavnog grada Slovenije su kolima otišli na Bled, gde su prenoćili u hotelu „Golf“. Ujutro 15. juna su, posle razgledanja jezera, krenuli prema aerodromu, obišavši usput gazdinstvo jednog poljoprivrednika. U 11.25 su poleteli.

Srbija i Japan uspostavili su diplomatske odnose 1882, kada je kralj Milan, prvi vladar Srbije posle sticanja nezavisnosti na Berlinskom kongresu 1878, posle svog krunisanja u martu 1882. obavestio japanskog cara Mucuhitoa (posmrtno ime Meiđi) o nezavisnosti naše zemlje. Car Mucuhito mu je odgovorio, čime su odnosi zvanično uspostavljeni. Iduće godine navršiće se 140 godina od uspostavljanja državnih odnosa Srbije i Japana.

Do Drugog svetskog rata postojala su samo počasna konzularna predstavništva dve zemlje. Na Mirovnoj konferenciji sa Japanom u San Francisku 8. septembra 1951, uz učešće 49 zemlje, od pozvanih zemalja nisu prisustvovali predstavnici Indije, Burme i Jugoslavije. Međutim, Jugoslavija je tada dostavila izjavu da nema nikakvih potraživanja od poraženog Japana. Sporazum iz San Franciska stupio je na snagu u aprilu 1952, čime je okončana američka okupacija Japana.

Diplomatski odnosi Socijalističke Jugoslavije i Japana uspostavljeni su 1952. godine. Prva državna poseta Japanu ostvarena je 1968, posetom predsednika Josipa Broza Tita i supruge Jovanke od 8. do 15. aprila. Bila je to veoma zapažena poseta, jer je Jugoslavija tada bila cenjena kao osnivač Pokreta nesvrstanih i socijalistička zemlja sa sopstvenim putem. Japanski car Hirohito došao je do aviona kojim je jugoslovenska delegacija sletela u Tokio, da lično dočeka Tita, što je bilo zapaženo i u japanskim i stranim medijima. Sedmodnevna poseta bila je neuobičajeno dugačka, ispunjena veoma bogatim programom. Posle te posete odnosi su napredovali. U Beogradu je bilo mnogo predstavništava japanskih kompanija, kao i predstavništvo Japanske organizacije izvoznika (DŽetro), tada jedinog u jednoj socijalističkoj zemlji. Nekoliko godina u Beogradu je postojala Japanska osnovna škola sa šezdesetak dece japanskih predstavnika i diplomata, što kasnije nikada nije ponovljeno.

Zbog starosti japanskog cara, uzvratna poseta ostvarena je tako što su princ Akihito i princeza Mićiko 1976. posetili našu zemlju. Akihito je stupio na presto 1989, posle smrti svog oca Hirohita i vladao je do 2019, kada se odrekao prestola zbog zdravstvenog stanja. Svih 30 godina vladavine car Akihito i Mićiko su u različitim prilikama (intervjui i susreti sa jugoslovenskim i srpskim političarima) podsećali na prijatno vreme provedeno u poseti našoj zemlji.

Beograđani se i dalje voze „japanskim“ autobusima

Iako u međuvremenu nije bilo zvanične posete iz Carske kuće Japana, dobri odnosi sa zemljom „izlazećeg sunca“ nastavljeni su sve do raspada Jugoslavije, a održava ih današnja Srbija. Beograđane na prijateljstvo sa Japanom podsećaju još uvek takozvani „japanski“ žuti autobusi (proizvođač je nemački „MAN“). U pitanju je donacija.

Autor je osnivač Srpsko-japanskog društva