Tri decenije u „muškom“ poslu

Diplomirana je ekonomistkinja i jedina dama među pilandžijama. Vlasnica je prve registrovane firme na ovim prostorima – DOO „11.maj“, koja se bavi primarnom proizvodnjom prerade drveta.

Zahvaljujući nepresušnoj energiji i inicijativi, upornosti, izoštrenoj poslovnoj intuiciji i menadžerskim sposobnostima, Angela pune 33 godine uspešno istrajava u tipično „muškom“ poslu.

Ova hrabra i preduzimljiva žena kaže da je tokom svoje duge i plodonosne poslovne karijere nebrojeno puta na svojoj koži osetila koliko je težak put kojim pripadnica nežnijeg pola mora da prođe da bi došla do važne pozicije i uspela u svetu biznisa.

-Muškarci u poslovnom smislu su prilično sumnjičavi kada je žena u pitanju i često diskriminatorski nastrojeni. Doživljavala sam da me u neverici „preslišavaju“ koliko znam o procesu proizvodnje i mašinama – priča za naš list Angela Subotić Popović, vlasnica pilane u čijim se pogonima izrađuju elementi za drvene objekte, patosi, oblice, poluoblice, lamperije…

Podseća da se i danas većina poslova sklapa u kafani, za koju žene preduzetnice nemaju vremena jer su majke i supruge, svakodnevno angažovane i na kućnim poslovima. Žene su svoju emancipaciju duplo platile tako što su u želji za ravnopravnosti maksimalno angažovane i na poslu i u kući, na njivi, plasteniku, na zemlji…

Ratnih 90-ih, kada je muški deo firme DOO „11.maj“ bio na ratištima, nas pet žena „ginulo“je u pogonu prerađujući bukovu građu, priča jedna od najuspešnijih privrednica u ovom delu zemlje

-U suštini ne priznajem podele na muške i ženske poslove. Ranih devedestih, kada je muški deo naše firme bio na ratištima, nas tada pet žena „ginule“ smo u pogonu prerađujući bukovu građu. To je jako težak posao koji zahteva i snagu i veštinu. Pokrivale smo čitav proces proizvodnje i uspešno savladale rad na svim mašinama – ističe Angela, koja kao jedna od najuspešnijih preduzetnica u ovom delu Srbije nije dobijala priznanja za pregalaštvo u radu, ali ni podsticaje, subvencije, donacije.

Porodičnim novcem je ulagala u objekte, opremu, modernizaciju proizvodnje, otvaranje novih radnih mesta. Ni korona je nije sprečila da i dalje uspešno plovi preduzetničkim vodama.

-Vrednu, kreativnu i preduzimljivu ženu treba pustiti da sama nađe svoj put u biznisu. Ako porodica, društvo i država istinski hoće da joj pruže podršku, onda je najbolje da to učine kroz finansijski podsticaj. Čak i sa minimalnom novčanom „injekcijom“ ona će iskoristiti šansu jer su žene danas u proseku obrazovanije, marljivije, odgovornije, spretnije u komunikaciji i rešavanju konflikata, a i brojčano prednjačimo – smatra Angela, koja dodaje da se za ekonomsku nezavisnost i poziciju na tržištu izborila uz snažnu podršku porodice.

Iz nje, kako kaže, crpi snagu, volju i energiju. Boli je, međutim, činjenica da su žene na selu najugroženija kategorija u društvu jer njihov rad nije dovoljno vidljiv, a ni vrednovan. One, bilo da su domaćice ili u agro-biznisu vode još jednu bitku – sa patrijarhalnim mentalitetom koji je i u današnjici dominantan.