„Iver ne pada daleko od klade“, kaže stara narodna izreka, a pravi primer za to je muzička porodica Lukić iz Trnovča kod Petrovca na Mlavi. Muzički gen potiče od pradede Ivan Radojkovića koji je bio čuveni frulaš u petrovačkom kraju. Nažalost, umro je mlad, ali je njegov talenat nastavio da živi kroz tri generacije harmonikaša: sina Radišu, unuka Miodraga i praunuka Marka.
Radiša Lukić, poznatiji kao Rade Ćivra, počeo je da svira harmoniku sa 13 godinu kada mu se otac vratio iz ropstva 1945.godine. Na jednoj svadbi upoznao je poznatog harmonikaša u to vreme, Dragoslava Jankovića Ćivru, i dogovorio se sa njim da ga uči sviranju na harmonici.
-Toliko sam bio zaljubljen kada sam video kako taj čovek svira da sam počeo da ga oponašam u svemu – i u sviranju, i u oblačenju, i u ponašanju, i u razgovoru. Gledam šta on radi, kako se ponaša, kakvo mu je držanje. To su primetili drugi ljudi i rekli: „Evo ga mali Ćivra, isti je kao njegov majstor“. Od tada su me prozvali Rade Ćivra“, priseća se Radiša.
Harmonika je postala njegova profesija i način života. Kasnije je učio i kod drugih majstora, Dike i Krnjevca, a u sviranje folklora se uključio zahvaljujući nastavnici muzičkog vaspitanja Hildi Ristić. Učestvovao je na Takmičenju sela u Kamenovu od njegovog osnivanja i svirao je gotovo na svim manifestacijama u mlavskom kraju. Svirao je i igranke, i svadbe, i razna veselja, i to ne samo u Srbiji već i van granica naše zemlje.
-Popularna kola i pesme slušao sam na radiju i učio da sviram.Znao sam da sviram preko 100 narodnih melodija, nije postojalo kolo koje nisam znao da sviram“, priča Rade Ćivra. Harmoniku je svirao pune četiri decenije, do 1985.godine, a muzički se opismenio tek pred kraj muzičke karijere. Sada ima 83 godine i samo ponekad uzme harmoniku i zasvira.
Ljubav prema harmonici Rade Ćivra preneo je na sina Miodraga Lukića. Počeo je još kao dete da ga poučava sviranju na harmonici dugmetari. Međutim, u to vreme je bila popularna serija „Muzikanti“ i u jednoj epizodi Miodrag je video klavirsku harmoniku koja mu se više svidela. Iako je tada imao samo 14 godina znao je šta želi – da svira klavirku kao Ljubiša Pavković u seriji i otac mu je ispunio tu želju.
-Prvim muzičkim koracima učio me je otac i pripremao me za harmonikaša koji će da svira u njegovom orkestru ali ja sam želeo više. Kada sam završio osnovnu upisao sam nižu muzičku školu u Požarevcu, u klasi profesora Predraga Brankovića. Za tri godine završio sam šest godina niže muzičke škole.Želeo sam da nastavim instrumentalni odsek koji je postojao samo u SMŠ „Kornelije Stanković“ u Beogradu, ali, u to vreme se malo učenika primalo. Nisam prošao audiciju za instrumentalni, ali sam upisao teorijski odsek. Posle toga sam upisao etnomuzikologiju na FMU ali zbog okolnosti nisam završio“, kaže Miodrag Lukić. Prvo njegovo zasposlenje bilo je u požarevačkoj OŠ „Vuk Karadžić“, a posle toga je kao nastavnik muzičke kulture 17 godina radio u školi u Rašancu. Kada se otvorilo odeljenje muzičke škole iz Smederevske Palanke u Petrovcu na Mlavi počeo je da predaje harmoniku u nižoj muzičkoj školi, gde je radio 15 godina dok konačno nije preuzeo funkciju direktora Kulturno-prosvetnog centra Petrovac na Mlavi. Kroz njegovu školu je prošlo mnogo generacija učenika, a neki su postali uspešni harmonikaši, od kojih je izdvojio Borka Radivojevića, Sašu Grujića, a svakako treba spomenuti i njegovog sina Marka Lukića, koji je prve note zasvirao uz oca. Sporadično, koliko mu svakodnevne obaveze dozvole, Miodrag se bavi i komponovanjem. Poznate su dve njegove pesme – o Stamnici i Velikom Laolu. U pripremi su četiri autorska kola koja će verovatno početkom godine biti snimljena u studiju.
Marko jedan od najboljih
Kako je odrastao u porodici muzičara, logičan sled događaja bio je da i Marko Lukić, sin Miodraga Lukića, nasledi umetnički gen i ljubav prema muzici. Prvu harmoniku, koja je zapravo bila polu instrument – polu igračka, kupio mu je ujak za peti rođendan. To ga je „povuklo“ da i on počne da svira porodični instrument. Marko je završio osnovne akademske studije harmonike u Kragujevcu, a master studije u Nišu, u klasi profesora Miljana Bjeletića. Ima iza sebe mnogo nagrada na takmičenjima, a najzačajnija mu je ova koju je nedavno osvojio – drugo mesto na Svetskom kupu u Finskoj.
– Planiram da nastavim usavrševanje u inostranstvu – specijalizaciju ili doktorske studije. Voleo bih da se nakon toga vratim u Srbiju i predajem na fakultetu, pošto od koncertiranja i klasične muzike u našoj zemlji ne može da se živi, kaže Marko. Inače, Marko vežba svakoga dana harmoniku u proseku od 7 do 10 sati, a osim toga interesuju ga i drugi instrumenti. Tokom školovanja naučio je da svira klavir, a savladao je osnovnu tehniku sviranja saksofona, frule i trombona.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
