Tri godine ažurirali studiju o proceni uticaja

Naime, nakon što je postrojenje pušteno u probni rad 2017. godine pojavila se potreba da se izmeni postojeća studija uticaja na životnu sredinu, a taj posao priveden je kraju tek prošlog meseca.

U međuvremenu termoelektrana Kostolac B bila je jedan od najvećih zagađivača sumpor-dioksidom ne samo u Srbiji već i u celoj Evropi, dok su otrovi iz Kostolca nastavili ozbiljno da ugrožavaju zdravlje građana. Zašto je bilo potrebno čak tri godine da se izmeni Studija o proceni uticaja, pitanje je na koje nismo dobili odgovor u EPS-u, kao ni u Ministarstvu rudarstva i energetike. Na drugoj strani, u Ministarstvu zaštite životne sredine rečeno nam je da je to ministarstvo radilo sve u zakonskim predviđenim rokovima.

Aleksandar Jovović, profesor Mašinskog fakulteta i član Tehničke komisije koja je razmatrala studiju, pak smatra da je tri godine previše vremena da se ceo posao završi.

– To je suviše dug period da postrojenje ovakvog tipa iz bilo kog razloga ne radi, kao i da se toliko vremena potroši za izradu novih tehničkih dokumenata, kaže Jovović.

Od 2017. kada je postrojenje za odsumporavanje pušteno u probni rad do danas TE Kostolac bila je jedan od najvećih zagađivača. Krajem prošle godine izveštaj organizacije Bankvoč zabeležio je da je tokom 2018. godine Kostolac B emitovao čak 14 puta više sumpor-dioksida (113.913 tona) nego što je to predviđeno Nacionalnim planom za smanjenje emisije, zbog čega je ova termoelektrana označena kao najveći zagađivač u regionu.

Istovremeno organizacija HEAL objavila je prošle godine izveštaj, koji se temelji na podacima iz 2016, a koji pokazuje da su zapadnobalkanske termoelektrane na ugalj odgovorne za 3.000 preuranjenih smrti, 8.000 slučajeva bronhitisa kod dece i druge hronične bolesti koje ukupno koštaju zdravstvene sisteme i privredu između šest i 11 milijardi evra kako u Evropi tako i na Balkanu. Da je postrojenje za odsumporavanje u Kostolcu radilo, emisija sumpor-dioksida bila bi značajno smanjenja, a samim tim i posledice po zdravlje. Kako profesor Jovović objašnjava, ovo postrojenje je izuzetno efikasno.

– Ono ima izuzetne karakteristike. Na garancijskim ispitivanjima vrednosti emisije sumpor-dioksida bile su i do tri puta niže od projektovanih, što su odlični rezultati, objašnjava Jovović

Kada je postrojenje pušteno u probni rad 2017, premijerka Ana Brnabić izjavila je da će ono uskoro dobiti upotrebnu dozvolu i početi da radi u punom kapacitetu. Ispostavilo se, međutim da pre dobijanja upotrebne dozvole mora da se izmeni Studija o proceni uticaja na životnu sredinu. U tadašnjoj studiji gips, koji se dobija tokom procesa, bio je označen kao opasan otpad. Kada je postrojenje pušteno u probni rad, pokazalo se da je gips neopasan, zbog čega je bilo potrebno izmeniti studiju. Istovremeno, krajem 2017. inspekcija je konstatovala da treba preciznije definisati karakteristike HDPE folije, koja se koristi za oblaganje deponije gipsa. Ova dva razloga bila su povod da se ažurira Studija.

– Postoje formalni razlozi zbog kojih postrojenje nije moglo da počne da radi 2017. Međutim, prošlo je tri godine i tek sada je ažurirana studija stavljena na uvid javnosti i tek sada se o njoj raspravlja. Odgovornost leži mnogo više na nadležnim organima, koji su dozvolili da prođe ovoliko vremena, a da postrojenje ne radi, što je suprotno i propisima u oblasti građenja, ali i propisima u oblasti zaštite životne sredine, energetike, i međunarodnim sporazumima. Činjenica da je ono pušteno u probni rad 2017. i da od tada ne radi, a pri tome znamo da je emisija sumpor-dioksida preko 100.000 tona godišnje, zahtevala je da država reaguje, ističe profesor Jovović.

Na pitanje Danasa zašto je ažuriranje Studije toliko dugo trajalo i da li je Ministarstvo za zaštitu životne sredine trebalo da reaguju, u ovom ministarstvu kažu da je proces „trajalo ovaj vremenski rok zbog poštovanja neophodne zakonske procedure.“ Kako objašnjavaju, Ministarstvo je u oktobru 2018. godine donelo rešenje o obimu i sadržaju ažurirane studije nakon čega je nosilac projekta, EPS, u zakonskom roku od godinu dana podneo zahtev za davanje saglasnosti na Studiju o proceni uticaja.

Na dodatno pitanje Danasa zašto je prošlo skoro godinu dana od kada je postalo jasno da studija treba da se menja (novembar 2017) pa do trenutka kada je Ministarstvo donelo rešenje o promeni studije (oktobar 2018), odgovorili su nam da je Ministarstvo postupalo po zakonu, i prema utvrđenim rokovima, odnosno da su oni mogli da reaguju tek kada je EPS podneo zahtev za izmenu studije uticaja, što se desilo krajem avgusta 2018.

Višemesečna tenderska procedura

Prethodno nam je u Ministarstvu rečeno da „mnogi rokovi zavise i od samog nosioca projekta“. „U ovom slučaju, s obzirom da EPS kao JP u vlasništvu države primenjuje Zakon o javnim nabavkama, osnovano je zaključiti da je na rok uticala i višemesečna procedura javne nabavke za izbor projektne kuće koja će izraditi Studiju“, naveli su u Ministarstvu. Nakon što je studija o proceni uticaja na životnu sredinu postrojenja za odsumporavanje završena i data na uvid javnosti, Ministarstvo za zaštitu životne sredine bi trebalo da da saglasnost na ovoj dokument, nakon čega ovo postrojenje može da dobije potrebne dozvole za rad.

Gas odgovoran za „kisele kiše“

Sumpor-dioksid je gas zagušljivog mirisa koji nastaje izgaranjem sumpora. Sumpor-dioksid je nusprodukt rada motora raznih vozila i fabričkih postrojenja i napada sistem za disanje ljudi i životinja. Teži je od vazduha i rastvara se u vodi pri čemu nastaje sumporasta kiselina. Ta njegova osobina dovodi do takozvanih kiselih kiša, koje uništavaju biljke, metalne konstrukcije i građevine. Sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, ovakve padavine izazivale su u Evropi, ali u drugim razvijenim regionima, gde se tada nije vodilo računa o emisiji ovog štetnog gasa, do sušenja i propadanja velikih površina pod šumama.

Nedostaci i u ažuriranoj studiji

Zvezdan Kalmar iz NVO CEKOR smatra da prethodna, ali i ažurirana studija o proceni uticaja na životnu sredinu postrojenja za odsumporavanje imaju mnogo nedostataka zbog čega kaže da se radi o „falsifikatu“ i da treba raditi potpuno novu studiju. „Nije urađena analiza uticaja postrojenja na funkcionisanje Kostolac B1, 2, nije urađena analiza potreba za povećanjem količine uglja, nije urađeno šta će se desiti ukoliko se bude mešao gips sa pepelom iz termocentrale, nema analize uticaja kompleksa na zaštićeno područje Deliblato, na Kovin, na sela u okolini kopa i termocentrale, nisu date analize kvaliteta zemljišta, niti ima analize na zdravlje“, nabraja Kalmar nedostatke prethodne studije. On dodaje da ni u ažuriranoj studiji ovi nedostaci nisu ispravljeni. „Nepravilnosti su još umnožene i još veće. Naime kop Drmno je proširen za nekoliko desetina kvadratnih kilometara bez procene uticaja. Saobraćaj u regionu je masivno povećan. Odlagalište Ćirikovac je van funkcije, pa se pepeo odlaže u prepunjeno odlagalište kod Starog Kostolca, čime se tvrdnje o budućem razdvajanju gipsa i pepela dovode u sumnju“, kaže Kalmar.