Tri godine bez Borke Pavićević: Bila je deo Danasa od prvog broja

Rođena je 1947. godine u Kotoru, Crna Gora, Jugoslavija.

Diplomirala je dramaturgiju 1971. godine godine na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu, gde je i magistrirala 1976. godine sa tezom „Neorealistička drama u Srbiji između dva rata“.

U Ateljeu 212, u dramaturškom odeljenju, radila je 10 godina (1970 – 1981), i u BITEF-u 20 godina. Dramaturg u pozorištima u Zenici, Splitu, Skoplju, Ljubljani, Subotici i Beogradu (1978 – 1991). Osnivač teatra Nova osećajnost u staroj beogradskoj Pivari (1981). Učesnica pokreta KPGT (Kazalište, pozorište, gledališče, teatar, 1984-1991).

Umetnička direktorka Beogradskog dramskog pozorišta, smenjena zbog političkog i javnog delovanja (1993). Učesnica je Civilnog pokreta otpora (1991). Članica Beogradskog kruga, udruženja slobodnih intelektualaca, od osnivanja.

Osnivač i direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu (od 1994. godine).

Pisac kolumni u časopisu Susret, zatim nedeljniku Vreme, od njegovog osnivanja, i u dnevnom listu Danas.

Objavila je tri zbirke eseja: „Na ex – Postdejtonska moda“ (Novi Pazar, 1998), „Moda“ (Beograd, 1994) i „Glava u torbi“ (Beograd, 2017) – kao i tekstove u mnogobrojnim časopisima, zbornicima, dnevnim i nedeljnim novinama.

Od 1991. godine učestvovala je u mnogobrojnim antiratnim akcijama u Beogradu i drugim jugoslovenskim gradovima, u saradnji sa jugoslovenskim organizacijama koje su se zalagale za demokratizaciju i razvoj civilnog društva u Srbiji i regionu.

Dobitnik nagrade Hirošima fondacije za mir i kulturu 2004; nagrade „Ruts“ Evropske kulturne fondacije za 2009. godinu, nagrade „Osvajanje slobode“ koju dodeljuje fond „Maja Maršićević Tasić” 2005. godine, i nosilac je Ordena legije časti Republike Francuske 2002. godine.

Jedan od osnivača i prvi glavni urednik Danasa Grujica Spasović pisao je da je Borka Pavićević bila dramaturškinja u više pozorišta u Beogradu, Zenici, Splitu, Skoplju, Ljubljani, Subotici, Prištini i Podgorici, osnivačica beogradskog teatra Nova osećajnost, učesnica pokreta KPGT, umetnička direktorka Beogradskog dramskog pozorišta, članica Beogradskog kluba nezavisnih intelektualaca, osnivačica i direktorka već kultnog Centra za kulturnu dekontaminaciju.

– Bila je kolumnistkinja Danasa koja je izdržala da piše bukvalno od prvog broja u junu 1997. do maja 2019. Većina od njenih 900 kolumni završila je u tri knjige: Moda, Postdejtonska moda i Glava u torbi. Kažu da je pisala i dok je ležala u bolničkom krevetu. Odložila je lap top rekavši da će tekst završiti odmah čim ustane. Nije ustala, tako je o Borki Pavićević – napisao je tada Spasović.

Borka je bila aktivista kakvu Beograd odavno nije imao, napisao je on.

Rekli su o Borki Pavićević

– Nomen est omen glasi latinska uzrečica koja najčešće ne pogađa bit stvari, u Borkinom slučaju pogađa u potpunosti Borka – borkinja – ukazao je Lino Veljak profesor filozofije.

Kako je objasnio, o njoj bi se moglo govoriti iz aspekta teatrologije, kuturologije, recentne historijografije, estetike, etike…

Rade Radovanović novinar lista Danas kazao je da „Borka formalno nije bila jedan od osnivača Danasa, ali je zapravo bila i više od toga. Od prvog broja Borka je i deo Danasa.

Zlatko Paković, kolumnista lista Danas kazao je da ne zna osobu koja je toliko radila i čiji je rad imao toliko učinka.

– Apsolutna razbijačica svakog vida dosade. Ne samo realizovane nego i potencijalne. Imao sam priliku da intezivno sarađujem sa Borkom i da je upoznam. Da sa njom drugujem i pitujem. To je moje lično imanje i ono ostaje da mi osvetljava preostali deo puta – rekao je Paković i pročitao tekst koji joj je posvetio, a koji izlazi u sutrašnjem broju Danasa.

On je dodao da je Borka volela da piše i da je to bila njena redovna mentalna higijena.

Dušan Petričić, karikaturista, predao je Ani Miljanić, pozorišnoj rediteljki u Centru za kulturnu dekontaminaciju, karikaturu posvećenu Borki Pavićević.

– U mom poslu najčešče se ne dolazi lako do ideja, potrebno je malo vremena i razmišljanja, lupanja glave i biranja tema. Samo jako retko se dogodi da ideja dođe u sekundi. Upravo se to desilo sa ovom, ja je ne zovem karikaturom, već refleksijom o Borki, idejom o tome šta je ona bila i šta ostaje zauvek – kazao je Petričić.

Sve Borkine kolumne možete pročitati OVDE.