Tri godine od proglašenja vanrednog stanja: Srbija ulazi u četvrtu godinu kovida bez podataka o najvažnijim stvarima

Zvanična statistika kaže da je od početka dolaska kovida u Srbiju od ove bolesti obolelo skoro 2,5 miliona građana, umrlo je 17.900, a prvi slučaj je registrovan 6. marta 2020. godine. Zvanična statistika, međutim, nije tačna.

Iako je prvi slučaj zaražavanja novim korona virusom potvrđen 6. marta kod muškarca iz Subotice, kasnije objavljeni radovi pokazali su da je kovid zapravo već u februaru, a po svoj prilici i ranije bio prisutan u Srbiji.

Grupa autora sa Medicinskog fakulteta u Beogradu objavila je rad o obdukciji koja je urađena na muškarcu koji je preminuo od upale pluća nepoznatog uzroka početkom februara. Naknadnim analizama utvrđeno je prisustvo SARS-CoV-2 virusa.

Od trenutka kada je potvrđen prvi slučaj, institucije su počele da prate i objavljuju svakodnevno broj testiranih, obolelih, hospitalizovanih i preminulih.

Epidemiolozi su od početka isticali da je stvarni broj zaraženih mnogo veći od zvaničnem statistike. Delom zbog štelovanja podataka, delom zato što se nisu svi zaraženi testirali, a delom i zbog nepouzdanosti samih tekstova.

Po poslednje dve stvari Srbija nije izuzetak – i u ostatku sveta milioni slučajeva ostali su nezabeleženi.

Isto se može reći i za broj kovid preminulih. Već na kraju 2020. godine Svetska zdravstvena organizacija procenila je da je stvarni broj preminulih u svetu veći za 1,2 miliona od registrovanog.

U Srbiji se prvi put pokazalo da podaci o preminulima nisu tačni kada je istraživački portal BIRN objavio tekst o manipulisanju brojevima u okviru zvanične kovid baze podataka u koju su se slivale sve informacije. BIRN je tada pokazo na primer da dok je u periodu od 19 marta do 1. juna 2020. godine zvanično objavljeno da je od kovida u zemlji umrlo 244 osoba, u kovid bazi podataka kojom su rukovodile zvanične institucije bilo je zableženo 632 umrlih od kovida.

Ono što je BIRN pisao u maju 2020. godine, potrvdilo se godinu dana kasnije kada je Republički zavod za statistiku objavio svoj redovni izveštaj o uzrocima smrti za prethodnu godinu.

Tada se videlo da je od kovida 19 preminulo preko 10.000 osoba, što je bilo skoro tri puta više od zvaničnog broja.

I sledeće godine slična situacija se desila – dok je zvanična kovid statistika pokazivala da je od kovida 2021. umrlo skor 9.500 osoba, RZS je u svom izveštaju naveo da je za 27.742 osoba kao uzrok smrti upisan kovid 19.

Pri tome podaci RZS beleže samo one slučajeve gde je kovid 19 upisan kao uzrok smrti. Tako ostaju nezabeleženi oni preminuli kojima je umesto kovida uneta šifra neke druge bolesti iako je novi korona virus zapravo bio pravi razlog umiranja.

Koliko je pandemija zapravo odnela života najbolje se vidi po višku smrtnosti – većem broju preminulih od očekivanog u određenom periodu – tokom 2020. i 2021. godine. U 2021. godini umrlo je preko 30.000 osoba više u poređenju sa periodom pre pandemije. U 2022. godini višak smrtnosti je iznosio oko 9.000 preminulih.

Tokom protekle tri godine Srbija je u borbi protiv pandemije išla iz krajnosti u krajnost.

Na samom početku, suočena sa nedostatkom osnovne opreme i nepoznanicama koje su okruživale kovid 19, država je posegla za najrestriktivnijim merama.

Vanredno stanje proglašeno je 15. marta i od tog dana sve neesencijalne delatnosti bile su zatvorene a ubrzo je uveden i policijski čas. U početku građanima nije bilo dozvoljeno kretanje napolju uveče da bi se ubrzo ovo pretvorilo u višednevne zabrane napuštanja stana.

Pri tome najstariji, kao najugroženija kategorija, najteže su bili pogođeni jer su ostali zarobljeni u svojim kućama nedeljama, što je kako su kasnije i pojedini članovi Kriznog štaba sami rekli – bila neopravdana mera.

Kako su počeli  da se približavaju izbori u junu tako su sve postali izraženiji glasovi da je Srbija pobedila kovid, a jedna po jedna mera je odbacivana.

Tako je skoro preko noći ponovo postalo skoro sve dozvoljeno, što je bila politika koja se zadržala i narednih meseci i godina. Čak i tokom najtežih epidemijskih talasa, kada nije bilo mesta ni u bolnicama, mogli su se videti navijači na tribinama i puni noćni klubovi.

Pri tome Srbija je ostala jedna od retkih zemalja koja nije uvele kovid propusnice sa obrazloženjem da vlast ne veruje u  restriktivan pristup i primoravanje već apeluje na svest građana da vakcinisanjem zaštite sebe i druge.

Upravo su vakcine bile jedna od svetlih tačaka. Srbija je bila jedna od prvih zemalja koja je nabavila dovoljne količine vakcina ne samo za svoje stanovništvo već i za građane drugih država. Ispostavilo se međutim brzo da nema dovoljno onih koji su spremni da zavrnu rukav.

U prvih par meseci 2021. svi koji su želeli da prime vakcinu su to i uradili tako da je vakcinacija zamrla već od polovine 2021.

Do sada je prve dve doze primilo 3,1 miliona građana, a treću 1,8. O četvrtoj i petoj dozi zvanični podaci ne postoje.

Netransparentnost

Prethodne tri godine pandemije u Srbiji obeležila je potpuna netransparentnost podataka. Na samom početku vanrednog stanja Vlada Srbije donela je tajni zaključak da Republički fond za zdravstveno osiguranje nabavlja potrebnu opremu za medicinske ustanove bez primene Zakona o javnim nabavkama. Za ovaj zaključak javnost je saznala zahvaljujući istraživačkim medijima. Zahvaljujući ovom dokumentu građani Srbije nikada nisu saznali ni koliko je novca potrošeno za nabavku opreme, vakcine, niti im je poznato sa kim i na koji način su sklapani ugovori.