Tri godine od prvog kovid slučaja u Srbiji: Šta sve nije tačno od zvaničnih podataka?

Iako je prvi slučaj zaražavanja novim korona virusom potvrđen 6. marta kod muškarca iz Subotice, kasnije objavljeni radovi pokazali su da je kovid zapravo već u februaru a po svoj prilici i ranije bio prisutan u Srbiji.

Grupa autora sa Medicinskog fakulteta u Beogradu objavila je rad o obdukciju koja je urađena na muškarcu koji je preminuo od upale pluća nepoznatog uzroka početkom februara. Naknadnim analizama utvrđeno je prisustvo SARS-CoV-2 virusa.

Od trenutka kada je potvrđen prvi slučaj, zvanične institucije počele su da prate i objavljuju svakodnevno broj testiranih, obolelih, hospitalizovanih i preminulih.

Epidemiolozi su od početka isticali da je stvarni broj zaraženih mnogo veći od zvaničnem statistike. Delom zbog štelovanja podatak, delom zato što se nisu svi zaraženi testirali, a delom i zbog nepouzdanosti samih tekstova.

Po poslednje dve stvari Srbija nije izuzetak – i u ostatku sveta milioni slučajeva ostali su nezabeleženi.

Isto se može reći i za broj kovid preminulih. Već na kraju 2020. godine Svetska zdravstvena organizacija procenila je da je stvarni broj preminulih u svetu veći za 1,2 miliona od registrovanog.

U Srbiji se prvi put pokazalo da podaci o preminulima nisu tačni kada je BIRN objavio tekst o manipulisanju brojevima u okviru zvanične kovid baze podataka u koju su se slivale sve informacije.

Ono što je BIRN pisao u maju 2020. godine, potrvdilo se godinu dana kasnije kada je Republički zavod za statistiku objavio svoj redovni izveštaj o uzrocima smrti za prethodnu godinu.

Tada se videlo da je od kovida 19 preminulo preko 10,000 osoba, što je bilo skoro tri puta više od zvaničnog broja.

I sledeće godine slična situacija se desila – dok je zvanična kovid statistika pokazivala da je od kovida 2021. umrlo skor 9,500 osoba, RZS je u svom izveštaju naveo da je za 27,742 osoba kao uzrok smrti upisan kovid 19.

Pri tome podaci RZS beleže samo one slučajeve gde je kovid 19 upisan kao uzrok smrti. Tako ostaju nezabeleženi oni preminuli kojima je umesto kovida uneta šifra neke druge bolesti iako je novi korona virus zapravo bio pravi razlog umiranja.

Koliko je pandemija zapravo odnela života najbolje se vidi po višku smrtnosti – većem broju preminulih od očekivanog u određenom periodu – tokom 2020. i 2021. godine. U 2021. godini umrlo je preko 30,000 osoba više u poređenju sa periodom pre pandemije. U 2022. godini višak smrtnosti je iznosio oko 9,000 preminulih.

Svetla tačka bila je pojava vakcina, međutim brzo se ispostavilo da manji deo građana želi da primi.

U prvih par meseci 2021. svi koji su želeli da prime vakcinu su to i uradili tako da je vakcinacija zamrla već od polovine 2021.

Do sada je prve dve doze primilo 3,1 miliona građana a treću 1,8. O četvrtoj i petoj dozi zvanični podaci ne postoje.

Poređenja radi, u zemljama EU prve dve doze primilo je 73 odsto građana a treću 54 odsto.

Kovid je već neko vreme istisnut iz medijskih naslova, a vesti o novom korona virusu nalaze se na marginama. Brojevi ostaju međutim kao neosporivo svedočanstvo nerazumno visoke cene koju je Srbija platila u prethodne tri godine.