Posle šest godina duge žučne političke debate među zemljama članicama EU, na pomolu je sporazum o zajedničkom antirasističkom zakonu prema kojem bi prestupnicima za širenje rasne mržnje i poricanje genocida, kao što je Holokaust, bila određena trogodišnja zatvorska kazna. Neimenovani zvaničnik iz Brisela je potvrdio da su kontroverzni delovi zakona u konačnoj fazi podešavanja i da bi ministri pravde i unutrašnjih poslova mogli dati blagoslov zakonu na današnjem sastanku u Luksemburgu.
Posle šest godina duge žučne političke debate među zemljama članicama EU, na pomolu je sporazum o zajedničkom antirasističkom zakonu prema kojem bi prestupnicima za širenje rasne mržnje i poricanje genocida, kao što je Holokaust, bila određena trogodišnja zatvorska kazna. Neimenovani zvaničnik iz Brisela je potvrdio da su kontroverzni delovi zakona u konačnoj fazi podešavanja i da bi ministri pravde i unutrašnjih poslova mogli dati blagoslov zakonu na današnjem sastanku u Luksemburgu.
Poslednji Nacrt zakona predviđa zatvorsku kaznu u trajanju od jedne do tri godine širom zemalja Unije za „javno podsticanje nasilja ili mržnje uperenih protiv određene grupe ljudi ili pojedinaca iz grupe koja je određena na osnovu rase, boje kože, religije, porekla i nacionalnih ili etničkih korena“. Ista pravila bi, takođe, važila i za osobe koje „javno opraštaju, poriču, ili značajno trivijalizuju počinjene genocide, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine“ koje su odredili međunarodni krivični sudovi. Prema navodima Fajnenšel tajmsa takva formulacija je pažljivo odabrana kako bi uključila samo poricanje Holokausta tokom Drugog svetskog rata i genocid u Ruandi od 1994, ali ne i kažnjavanje poricanja masovnih ubistava Jermena tokom Otomanskog carstva 1915.
Nacrt zakona je „najmanji zajednički imenilac“, objasnio je jedan diplomata EU u Briselu, jer razlike u nacionalnim pravosudnim sistemima koje se odnose na slobodu izražavanja takođe moraju da budu ispoštovane. Na primer, poricanje Holokausta je već nelegalan akt u Nemačkoj i Austriji, dok je u Velikoj Britaniji prema zakonu o slobodi izražavanja ono dozvoljeno, osim ukoliko ono posebno podstiče rasnu mržnju.
Ipak, konačan ishod umnogome zavisi od zahteva koje su postavile nove četiri zemlje članice EU. Poljska i Baltičke zemlje, koje nose teret represivne komunističke prošlosti, i dalje zahtevaju da „zločini počinjeni tokom Staljinovog režima u bivšoj Sovjetskoj uniji“ uđu u okvir zakona. „Smatramo da Staljinove genocidne radnje treba da budu osuđene u ovom dokumentu. Time bi se one našle na ravnopravnom nivou s nacističkim zločinima u okviru međunarodnog foruma“, rekao je jedan estonski diplomata, prenose poljski mediji. Pored toga, Varšava bi volela da priloži unilateralnu deklaraciju koja bi osuđivala „izvrtanje prošlosti“, naime upotrebu fraze „poljski smrtonosni kampovi“ kada se govori o nacističkim logorima na teritoriji Poljske.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.