Tri meseca od masovnih ubistava: Šta se za to vreme dešavalo?

Psihološkinja, pedagoškinja i sekretarka OŠ „Vladislav Ribnikar“, u kojoj je ubijeno devet učenika i čuvar, sankcionisane su dvomesečnim umanjenjem zarade u iznosu od 20 odsto, dok je direktorka škole Snežana Knežević na predlog prosvetne inspekcije razrešena dužnosti.

Pedagoškinja Jelena Vujičić je novčano kažnjena zbog „nesprovođenja mera bezbednosti dece, učenika i zaposlenih, kao i neizvršavanja ili nesavesnog, neblagovremenog ili nemarnog izvršavanja poslova ili naloga direktora u toku rada“.

Psihološkinja Lidija Maksić se teretila za težu povredu discipline, ali samo u članu zakona koji se odnosi na neizvršavanje ili nesavesno izvršavanje naloga direktora.

Sekretarka škole Nevena Pavlović disciplinski je odgovarala zbog utvrđenih propusta u poštovanju člana Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koji uređuje poslove sekretara.

Za sada, moralnu i objektivnu odgovornost snosio je samo bivši ministar prosvete Branko Ružić. On je ponudio ostavku premijerki Ani Brnabić već 4. maja, ali je ona bila odbijena sve do 7. maja kada je Ružić podneo neopozivu ostavku na mesto ministra.

Ostavku je nakon tragičnih događaja ponudio i načelnik Policijske uprave za Grad Beograd Veselin Milić, ali su, kako je predstavnicima opozicije rekao Milić, nadređeni odbili tu ponudu.

Stotine hiljada građana Srbije koji od 8. maja učestvuju u protestima protiv nasilja, postavile su vlastima sedam zahteva s ciljem da se zaustavi nasilje u društvu, ali do sada nijedan zahtev nije ispunjen.

Građani su tražili smenu rukovodstva RTS-a, kao i članova Regulatornog tela za elektronske medije (REM).

Navedeno je da RTS ne izveštava objektivno, a da REM u poslednjih godinu i po dana nije izrekao nijednu meru televizijama s nacionalnom frekvencijom koje u programima „promovišu nasilje i govor mržnje“.

Predsednica REM-a Olivera Zekić ocenila je 10. maja zahtev građana za smenu kao „politički“.

Nije usvojen ni zahtev za oduzimanje nacionalnih frekvencija televizijama Pink i Hepi, „zato što te televizije sluđuju građane, truju, i promovišu nasilje“.

Predstavnici tih televizija se nisu javno oglašavali povodom tih navoda.

Jedan od zahteva s protesta „Srbija protiv nasilja“, koji takođe nije usvojen, je i ukidanje rijalitija i drugih programa koji promovišu nasilje.

U rijaliti programima, kako je rečeno, bilo je više slučajeva nasilja, a učesnici su bili i osuđenici za teška krivična dela.

Vlasnik TV Pink Željko Mitrović rekao je 25. maja da će ukinuti „Zadrugu“ na preporuku predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Mitrović je na Tviteru napisao da je procena predsednika države važnija od interesa televizije Pink i njegovog ličnog interesa, međutim kasnije se predomislio i za jesen najavio nastavak „Zadruge“.

Nije usvojen ni zahtev za gašenje tabloida „koji propagiraju nasilje i krše novinarski kodeks i etiku“.

Građani su na protestima ukazali da „tabloidi promovišu nasilje i mogu se smatrati odgovornim za tragična dešavanja u Srbiji“.

Ocenili su da u Srbiji ne bi smeli da izlaze tabloidi koji „targetiraju ljude“, „šire lažne vesti“ i „promovišu nasilje“.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je više puta poručio da nikad neće biti ispunjen zahtev da bude smenjen ministar policije Bratislav Gašić čije su ostavka ili smena takođe zahtevani, zajedno s ostavkom ili smenom direktora Bezbednosno informativne agencije (BIA) Aleksandra Vulina.

Vučić je ove zahteve prokomentarisao kao „dokaz“ da oni koji to traže „nemaju pojma“ šta je čiji posao.

„Šta policija nije uradila, pa nije njegovo da deluje preventivno nego represivno. BIA i MUP su sve uradili besprekorno“, rekao je Vučić na televiziji s nacionalnom frekvencijom.

Savet roditelja OŠ „Vladislav Ribnikar“ je od premijerke Ane Brnabić tražio da se utvrdi odgovornost svih lica koja su javno objavila spisak s imenima đaka, koje je navodno maloletni učinilac krivičnog dela K.K. planirao da ubije.

Iako je Brnabić obećala roditeljima da će to biti utvrđeno u najskorijem roku, do sada ni taj zahtev vlast nije ispunila.

Više javno tužilaštvo (VJT) je juče obavestilo Službu unutrašnje kontrole MUP-a da u radnjama načelnika Policijske uprave za Grad Beograd Veselina Milića, na dan 3. maja, nema elemenata nijednog krivičnog dela iz nadležnosti VJT i uputilo Sektor unutrašnje kontrole da se obrati Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu.

Načelnik Milić je 3. maja na konferenciji za novinare, u prisustvu ministra policije Bratislava Gašića, pokazao spisak na kome su bila imena učenika koje je, kako je rekao, K.K. planirao da ubije.

Milić je pokazao skicu škole i spisak dece, koje je K.K, kako je naveo, sam napravio i utvrdio prioritetne mete. Na tom spisku se videlo koga je sve K.K, po Milićevim rečima, planirao da ubije, što je izazvalo veliko uznemirenje dece i njihovih porodica.

Vlada Srbije je, kao meru na suzbijanju nasilja, od 8. maja do 30. juna organizovala akciju predaje oružja.

Majorka policije Bojana Otović Pjanović izjavila je 1. jula da su u akciji predaje legalnog i nelegalnog oružja predata 108.883 komada oružja i minsko-eksplozivna sredstava.

Nacionalna asocijacija za oružje Srbije (NAOS) saopštila je da mere Vlade Srbije nakon tragičnih događaja u „Ribnikaru“ i Mladenovcu ne vode rešavanju problema i povećanju bezbednosti građana.

„Smatramo da su te mere u osnovi populističke i da unose dodatno nepoverenje i pravnu nesigurnost kod građana. Nažalost, nakon svakog vanrednog događaja nastalog zloupotrebom oružja, na udaru su vlasnici legalnog oružja. Najčešće se previdi činjenica da se oko 95 odsto krivičnih dela nastalih zloupotrebom oružja dešava oružjem u nelegalnom posedu, a samo oko jedan odsto oružjem u legalnom vlasništvu“, saopštila je NAOS.

U Skupštini Srbije je 18. jula formiran Anketni odbor koji je trebalo da se bavi utvrđivanjem činjenica i okolnosti koje su dovele do dva masovna ubistva.

Međutim, tri dana kasnije predsednik Skupštine Srbije Vladimir Orlić je obustavio rad Anketnog odbora posle molbe punomoćnika porodica žrtava zločina u beogradskoj Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“.

Prethodno je advokat Zora Dobričanin Nikodinović izjavila da je molba za obustavljanje rada Anketnog odbora upućena na adrese predsednika i premijerke Srbije, Aleksandra Vučića i Ane Brnabić, predsednika parlamenta Vladimira Orlića, ministarke pravde Maje Popović, republičke javne tužiteljke Zagorke Dolovac, predsednika Visokog saveta tužilaštva Branka Stamenkovića i predsednice Vrhovnog suda Jasmine Vasović.