Sutradan sam se pripremio za bitku. Stanje na licu mesta je gore nego u Poljskoj i Mađarskoj. Ta zemlja je bila polje svih ideoloških eksperimenata. Od Marksa, Engelsa, Lenjina, Staljina i ostalih ostaje samo nesreća jednog očajnog naroda: zagađena priroda, zagađeni gradovi, uništena poljoprivreda, zastarela industrija, uništena ekonomija.
Žak Segela: Izborna vrtoglavica (21)
Francuski marketinški stručnjak Žak Segela (1934) diplomirao je farmaciju. Bio je novinar Pari mača i Frans soara. Godine 1969. osniva reklamnu agenciju RSCG, danas jednu od vodećih u svetu. Uoči predsedničkih izbora 1981. ponudio je usluge trojici kandidata. Prihvatio ih je samo Fransoa Miteran i pobedio, uprkos velikom zaostajanju na početku kampanje. Segela je bio savetnik i u drugoj Miteranovoj pobedničkoj kampanji, 1998. Kasnije je vodio kampanje širom sveta – od Čilea do Senegala, Poljske, Bugarske, Mađarske, Izraela… Sve kampanje u Istočnoj Evropi, na prvim demokratskim izborima nakon pada komunizma, radio je besplatno. Objavio je petnaestak knjiga o životu u svetu marketinga i advertajzinga.
Izvode objavljujemo uz saglasnost izdavačke kuće CLIO.
Prevod: Lucia Vesnić-Alujević
Želev će mi ljutito poveriti: „Četrdeset pet godina totalitarizma je kod Bugara regenerisalo kompleks zarobljeništva razvijan tokom pet vekova pod turskom dominacijom. Većina ovog naroda izražava paničan strah da se deklariše protiv sistema. Treba da dinamizujemo atavizme.“ Ništa nisam rekao, ali sam većpredvideo jedan plakat. Pomalo jednostavan i lak, ali efikasan.
Program Saveza demokratskih snaga, partije kojom je on rukovodio, odnosno koalicije, u suštini je desničarski. A kako drugačije da se suprotstavi komunističkoj levici na vlasti? „Svojina je sveto pravo pojedinca“, najavio mi je odmah moj domaćin. Stvar je očigledna, ali to je prvi iz opozicije koji se usudio da mi govori o pravima na svojinu pre ljudskih prava. I da nastavi: „Zemlja će biti vraćena svojim vlasnicima i njihovim legitimnim naslednicima.“ Sledi uobičajena strofa o liberalizmu, ali i uzlet koji nisam očekivao: „Bugari, Turci, Jevreji, Jermeni, Cigani će da se ujedine. Naša nova Bugarska će da bude jedna i nedeljiva. Slobodni ćemo da se okrenemo ka budućnosti, ali i našoj zaboravljenoj prošlosti. Vratićemo se velikim vrednostima naših predaka, veri u Boga, u ljudsko znanje, u snagu porodice.“ O moj Bože, da li može i na trenutak da se zaboravi da je ovaj novi političar nekadašnji filozof!
Tako je Želevljeva ideja vodilja jedinstvo. Ime njegovog pokreta nije izabrano slučajno, nego iz jedne sklonosti. Uspeo je da neverovatno približi glavne opozicione stranke. Šesnaest partija koje su pokrivale ceo spektar od jednog do drugog ekstrema: socijalni demokrati, seljaci, ekolozi, reakcionari, levičari. Jedan heterogen i neprijateljski svet, ali koga težnja za slobodom ujedinjuje. Takođe, prvi zadatak koji mi dolazi pod ruke čini me zaprepašćenim: ujediniti sav taj lepi svet na jednom zajedničkom času komunikacije. Čeka me najlepši hepening u mojoj karijeri, mešavina naivnosti, gluposti i ludosti, ukratko smejurije, kada iznad ovog lutkarskog spektakla ne bi plutao uski izlaz ka slobodi.
U sedištu smo Unije demokratskih snaga. Četiri sprata bez lifta, prljavi itison, potamneli zidovi, poneki retki telefon, tri pisaće mašine, ali bez fotokopir mašine. I, kako uopšte pomisliti da će se u ovom kokošinjcu odigrati neka revolucija, kada komunistička država sve drži u svojim rukama. Ima ih stotinak, šefova stranaka ili kandidata za poslanike, od kojih polovina sedi na rasklimanim stolicama, a polovina na podu. Želev me predstavlja i svako me, kao i uvek u takvoj prilici, smatra spasiocem. Iako ću pod maskom uvoda da kažem da malo može da se očekuje od jedne političke kampanje, naročito na Istoku, svi će verovati u moju preteranu skromnost. Treba priznati da smo na nultom medijskom nivou. Preda mnom su seljaci, neobrijani, izašli sa svojih polja ili iz svojih radionica i došli da se predstave svom narodu, a da se nisu ni oprali. Moj prvi savet bi nasmejao svakog kandidata, čak i početnika, ali ovde pravi senzaciju:
– Svako ima svega nekoliko minuta na televiziji i jedan ili dva intervjua da bi ubedio. Više će vam suditi na osnovu vaše glave, nego vašeg mozga. Ako se jedino dubina računa, ona prolazi samo svojim oblikom. Nemojte da se uvredite mojim zahtevom, ali idite kod frizera, kupite tamno odelo, svetlu košulju i jednu kravatu. Gledajte vaše protivnike, nemaju ideje, ali se dobro drže. U vašim trupama ćete da izazovete strah, kako da u tom trenutku osvojite poverenje vašeg naroda? Ne zaboravite da imate Sofiju sa sobom, jer grad je tu na dohvat glasova. On vas prati zato što deli vaše bitke, ali ostatak zemlje je više indoktriniran i ne zna ni ko ste, ni šta želite da uradite.
Osećam da u sali raste nepoverenje, mešavina srama, stida i odbijanja, koja me ledi. Ali kako da se zaustavim nasred puta:
– Druga sugestija. U odnosu na arsenal vašeg neprijatelja, imate samo jedno oružje, ali ono može da ga spusti na zemlju: to je vaše jedinstvo. Ta solidarnost treba da se pojavi u svakom vašem gestu, svakoj vašoj reči. Zajedno ćemo da definišemo slogan. On će biti vaša lična deviza i treba da označi svako vaše pojavljivanje. Takođe ćemo da usvojimo program u dvanaest jednostavnih tačaka. Na vama je da ga podelite među građanima. Samo i jedino od vaše publike zavisi vaša pobeda. Zašto želite da građani glasaju za vas ako ne znaju zašto glasaju uopšte?
Nastavlja se
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
