Foto: M.S.Milan Đorđević živi i radi u Zaječaru. Dispečer je u međunarodnom transportu. Slobodno vreme, baš kao i većina nas, provodi sa svojim mezimcima. Brine o njima, a u tome mu pomaže njegova mama Vesna, koja je i sama veliki ljubitelj životinja.
I ništa tu ne bi bilo drugačije od ostalog sveta da u kući ne žive tri pitona, četiri tarantule, tri papagaja, pas, mačka, pacovi i hrčci. Milanova kuća je usred grada.
U dvorištu ekipu Danasa dočekuje majka Vesna. Širi ruke i uz osmeh pita da li joj je lepa ogrlica. Oko njenog vrata udobno se smestio – piton. Doduše, kako ona kaže, još je beba, star oko godinu i dugačak oko metar. Naravno da ga reporter Danasa nije ni pipnuo. Čak je malo i ustuknuo.
Pojavljuje se i Milan, koji s vrata objašnjava da je od malih nogu gajio posebnu ljubav prema životinjama. Rastao je, kako kaže, sa papagajima, zečevima, ribicama.
– Sada imam tri zmije, četiri tarantule, tri papagaja, psa, mačku, pacova i hrčke. Otkad znam za sebe imao sam papagaje, potom su stigli zečevi, pekinezer, hrčci, ribice… Možda sam zbog toga odlučio da čuvam nešto što se ne viđa svakodnevno. Svaka naša životinja ima pažnju, negu i ljubav. Moja majka provodi mnogo više vremena sa svima njima nego što to činim ja – kaže nam Milan.
Pokazuje nam da uđemo u kuću, kao što je i red kada stignu gosti. U hodniku, u svojim „kućicama“ od plastike žive hrčci i tri pacova, od kojih jedna ženka čeka mlade. Na desetine je hrčaka. Prelepi su. Ali, kako kažu domaćini, gaje ih kao hranu za zmije. Potom stupamo u dnevnu sobu. Istog momenta počela je dreka papagaja koja najvljuje goste.
– Tu su vrste plavi Mali Aleksandar i dve Zelene kaluđerice. Plavi obožava telefone – objašnjava Vesna.
Kako dodaje, kada mu pusti neki video, on obavezno dođe i priča:“Aj lav ju i i kis mi!“
– Majka Vesna ga je naučila da priča – objašnjava Milan i vodi nas u svoju sobu.
Kako dodaje, neke od svojih ljubimaca su usvojili, neke dobili, a neke su nabavili u pet šopovima. Bez obzira na to kako su došli u dom Đorđevića, svaki ljubimac ima jednaku ljubav i pažnju.
– Koki, plavi papagaj, trenutno je najduže kod nas od svih papagaja. Tu je Lepa Luki, koju smo dobili od komšije, a Zelenu kaluđericu moja majka je dobila na poklon. Ena, naš labrador najstariji je ljubimac u našem domu, i tu je već sedam godina. Mačora Maksa, koga zovemo i Betmen, došao je u naš dom sa ulice. Pacov Panda bio je poklon. Hrčci, nažalost, jesu hrana za zmije koje čuvamo, ali većina hrčaka data je na poklon ljudima koji su želeli da se staraju o njima. Tu su i četiri tarantule, od toga dve sa jačim otrovom, koje se ne preporučuju početnicima u ovom hobiju. Zmije Noa, Hana i Had loptasti su pitoni i nose različite gene – Butter, Enchi Pinstripe i Black pastel – objašnjava nam on dok nas uvodi u svoju sobu.
A, tamo nas dočekuju tri loptasta pitona u svojim terarijumima. Malo dalje su četiri tarantule. Milan spava sa njima. Vesna i on uzimaju te zmije da nam ih pokažu. One su mirne, ne plaše se. Kao što se od njih ne plaše pas i mačka.
Ali, papagaji su se prepali. Njih su morali da zatvore.
Na pitanje otkud im ideja da čuvaju te relativno opasne životinje, njih dvoje odgovaraju:
– Sasvim slučajno. Pre četiri godine, po povratku iż Slovačke, doneo sam odluku da nabavim kraljevskog škorpiona. Nažalost, posle par meseci on je uginuo, a sa prodavcem, od koga sam ga kupio, nisam uspeo da stupim u kontakt. Ubrzo sam rešio da kupim tarantulu, meksičku vatrenonogu. Posle toga nisam stao. Onda sam kupio loptastog pitona iż porodice udava, koji je manjeg rasta i nije opasan po čoveka, ima različite šare, boje, gene. Tarantule koje posedujem nisu zahtevne, podnose sobnu temperaturu, u rasponu od 18 do26 stepeni, a kao podlogu koristim kokosov treset. Zavisno od uzrasta, hranim ih bubama, koje čuvam i naručujem, a tarantulama je, takođe, potrebna i voda – priča Milan.
Kako dodaje, pitoni nisu preterano zahtevni, a najneobičniji deo brige o njima je posmatranje procesa presvlačenja.
– Kada treba da se presvlače, boja kože i očiju im se promeni. Koža postaje bleđa, a oči sivkasto plave. Kada se to desi, onda znači da će u roku od sedam do 10 dana zmija da se presvuče. Sličan proces imaju i tarantule, samo što se kod njih vidi na abdomenu, mało je oguljen i tarantula je drastično tamnija. Samo presvlačenje kod zmija traje kraće nego kod tarantula – dodaje on.
Iako je svaki mezimac drag na svoj način, ipak je jedan zauzeo posebno mesto u Milanovom srcu.
Na pitanje Danasa da li ih je strah od uobičajenog ponašanja pitona da prvo odmere svoju potencijalnu žrtvu, obmotaju se oko nje, stisnu je i potom progutaju, oni kažu da nije.
– Zmije nas ne stiskaju. Malo samo oko vrata ili ruke da bi se održale. Jedino imamo mali strah od paukova jer su otrovni i ne znamo da li smo alergični na njihov otrov – kaže Milan.
Kako je nastavio, omiljeni mu je piton Hana, ženka, koja je trenutno i najkrupnija, a njena maksimalna dužina biće između 170-200 centimetara, dok su mužjaci nešto manji i dostižu 130.
Sasvim je izvesno da ovde nije kraj i da će sigurno još koji mezimac naći svoje mesto u porodičnoj kući Đorđevića. Milan ima i velike planove.
„Za par godina planiram da napravim svoju odgajivačnicu zmija s obzirom na to da u našem delu Srbije nema odgajivača”, zaključuje on.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
