Tri pogona i dva lica medalje

Posle višemesečnih pregovora između Dragana Topalovića, većinskog vlasnika čačanskog Grafoprometa, nekada jedne od vodećih firmi u oblasti grafičke i industrije samolepljivih materijala u ovom delu Srbije, i 12 radnika koji su proglašeni tehnološkim viškom, po svemu sudeći stavljena je tačka na krizu koja je eskalirala prošlogodišnjim štrajkom. Na osnovu dogovora koji je postignut, radnicima koji su proglašeni tehnološkim viškom biće isplaćene otpremnine u visini 150 evra po godini radnog staža, uprkos činjenici da su radnici prvobitno tražili da osnovica iznosi 200, a većinski vlasnik predlagao da to bude zakonskih 75 evra.
Pošto je nekadašnji pogon za proizvodnju veštačkih ribolovačkih mamaca prerastao u DOO Ružno pače, pogon Master izdat u zakup istoimenoj čačanskoj firmi, a Grafopromet – kom dobio status zasebnog pogona, po oceni Miće Martaća, predsednika sindikata koji se takođe našao na spisku radnika proglašenih tehnološkim viškom, od nekada uspešnog Grafoprometa ostalo je samo ime.
– Od kada je većinski vlasnik preduzeća pre nešto više od tri godine postao Dragan Topalović koji je Grafopromet kupio za 150.000 evra, došlo je do raspada nekada jedinstvene firme i drastičnog smanjenja broja zaposlenih, budući da je od 129 ostalo svega 24 stalno zaposlenih, od kojih je u nekoliko poslednjih meseci radno angažovano bilo svega sedmoro. Od nekadašnjeg Grafoprometa, u čijem osnivanju sam učestvovao, ostalo je samo ime jer je Topalović praktično ugasio proizvodnju. Svojevremeno Grafopromet je predstavljao primer uspešne firme, posebno u periodu kada je preduzeće vodio osnivač Đorđe Sinđelić, čija je bista postavljena ispred upravne zgrade, koju njegova unuka koja je takođe proglašena tehnološkim viškom želi da ukloni iz kruga preduzeća od koga praktično nije ništa ostalo – kaže Martać.
Za razliku od predsednika sindikata i radnika proglašenih tehnološkim viškom, Dragan Topalović, većinski vlasnik Grafoprometa, tvrdi da je uz velike napore uspeo da konsoliduje preduzeće kome je pretila realna opasnost od stečaja. On kaže da su dugovanja iznosila oko dva miliona evra, a mesečni prihodi svega 2,8 miliona dinara.
– Mesečni prihodi od 2,8 miliona dinara bili su za svega 800 hiljada veći od mesečnog fonda plata. Od kada sam preuzeo Grafopromet uložio sam velika sredstva kako bi firma izmirila obaveze i promenio tri poslovodne garniture. Podela i iznajmljivanje dela proizvodnih kapaciteta i magacina ne predstavlja gašenje Grafoprometa, već restrukturiranje koje treba da rezultira profitabilnim poslovanjem Grafoprometa. Tranzicija i privatizacija su teške za sve učesnike u procesu, i za radnike, i za većinskog vlasnika i za državu. Svi se moramo truditi da prevaziđemo stanje koje karakterišu dubioze, neizmirene finansijske obaveze, veliki broj radnika, dotrajala tehnologija, ustaljene negativne navike radnika. Uz puno uvažavanje onih koji su svoj radni vek proveli u ovom preduzeću, moram da ukažem na činjenicu da se pojedinci poistovećuju sa njim i smatraju da je ono njihovo i da su obaveze jednosmerne – objašnjava Topalović.
Ukoliko bi se izostavila Hemijska industrija Prvi maj koja je privatizovana po starom zakonu iz devedesetih, a tokom prethodnih godina dokapitalizovana sredstvima Milisava Kneževića, na prste se mogu izbrojati čačanska preduzeća u kojima je privatizacija prošla bez većih potresa.