Na koji način novinari otkrivaju korupciju i afere u vlasti? Zbog čega ne reaguju policija, tužilaštvo i sudstvo? Zašto o tome ćuti RTS, a tablodi proglašavaju novinare BIRN-a, CINS-a i KRIK-a izdajnicima i stranim plaćenicima?
O tome se, između ostalog, raspravljalo na tribini „Ko se boji afera još“, koju je, u nedelju veče, organizovalo Udruženje građana Inicijativa za Požegu u tom gradu.
O plagiranim diplomama, Jovanjici, Krušiku i drugim aferama, sa građanima su razgovarali Stevan Dojčinović, glavni i odgovorni urednik KRIK-a, Branko Čečen, direktor CINS-a, i Aleksandar Đorđević, novinar BIRN-a.
Oni su poručili da novinari nisu policajci i tužioci, već da je njihov posao da rade u interesu javnosti i da, služeći se činjenicama i dokazima, razotkrivaju korupciju u državnom sistemu.
„Nažalost, ne samo u garnituri ove vlasti, nego decenijama unazad, nema pozitivnih ishoda posle otkrivanja korupcije i afera“, kazao je Aleksandar Đorđević i prozvao RTS što ne izveštava o tim aferama, dodao da izostaju razgovori o tome u skupštini, istrage tužilaštva i sudski postupci.
„Ne suočavamo se samo sa krizom slobode medija, već je ugrožena sloboda govora“, kazao je Đorđević i podsetio na to da vladajuća stranka kontroliše najveći broj nacionalnih medija i da ih finansira javnim novcem kroz sufinasniranje medijskih projekata, bez obzira na njihovo kršenje zakona i profesionalnih standarda, dok su lokalni mediji, kako je rekao, uništeni.
Istakavši da je Zakon o sufinansiranju medijskih projekata od javnog interesa trebalo da spreči zlouotrebu državnog novca za uticaje na medije, Branko Čečen je ukazao na to da se dešava potpuno suprotno, pa i to da lokalne samouprave daju novac Informeru i sličnim medijima, koji krše zakon i pravila profesije.
On je za RTS naveo da nije javni servis, da se ta medjska kuća ponaša kao većina medija i ne objavljuje istraživačke priče BIRN-a, KRIK-a i CINS-a o korupciji u vlasti, a potom dodao da je „RTS po površini nekretnina koje poseduje drugi javni servis u Evropi i to posle BBS-ija“.
„Novinari nisu tu da hapse i pokreću istrage. To bi trebalo da rade policija i tužilaštvo. Naš posao je da, kada primetimo da sistem ne funkcioniše, istražimo to i da na to ukažemo. Trougao – policija, tužilaštvo i sudstvo ne funkconiše, ali to što oni ne rade svoj posao kako treba, ne znači da novinari ne treba da rade svoj posao“, poručio je Čečen. On je govorio o problemu neleganog rada agencije Tanjug, koju je nazvao „servisom propagande“, ali i o spornom učešču države u vlasništvu te agencije, Večernih novosti i Politike.
Navodeći da su BIRN, KRIK i CINS „male redakcije koje ne mogu da pokriju sve teme u Srbiji“, Stevan Dojčinović je naveo da „nije sve u dometu do građana, već da je važno i poverenje u medije“.
„Informer, koji tvrdi da proda 100.000 novina, praktično može da dođe do pola miliona ljudi svakog dana, a Pink prati dva miliona ljudi. Mi smo daleko od toga, ali ljudi znaju da je najveća šansa da nije tačno ono što objavljuju takvi mediji koji nemaju kredibilitet. Na tom polju mi pobeđujemo, a reakcije predsednika i ministara na naše tekstove su nevarovatne“, kazao je Dojčinović.
Kontrola tržišta reklama
Navodeći da tržište reklama u Srbiji godišnje vredi oko 150 miliona evra i da ga kontrolišu ljudi bliski vlasti, kao posrednici između oglašivača i medija, Đorđević je rekao da se tim biznisom ranije „obogatio Đilas, ali pod svojim imenim i prezimenom i sa svojim firmom, Beba Popović i Šaper“, a potom dodao da „sada taj posao u velikoj meri kontroliše, neformalno i ne u svoje ime, Goran Veselinović, kum Aleksandra Vučića“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.