Tribina na Filozofskom fakultetu: „Odbacivanje rodno osetljivog jezika je odbacivanje emancipacije žena“

„Zakon govori o rodno zasnovanom nasilju, o rodnoj diskriminaciji, a najmanje o rodno osetljivom jeziku. Pozivanjem na odbacivanje čitavog zakona, oni koji to rade pozivaju i na odbacivanje kategorija koje se tiču nasilja nad ženama i diskriminacije. Odbacivanje tog zakona jeste odbacivanje emacipacije žena“, ocenila je Bodroža na tribini „Šta je osetljivo u rodno osetljivom jeziku“ na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

Prema njenim rečima, patrijarh Srpske pravoslavne crkve (SPC) Porfirije, kao i institucije poput Matice srpske protive se rodno osetljivom jeziku.

„A potom ljudi koji poštuju te institucije afektivno prihvataju te stavove, a u stvari se uopšte ne razumeju u te teme. Ali kada ljudima objasnite šta je u pozadini toga da se koristi rodno osetljivi jezik, oni reaguju vrlo pozitivno“, rekla je Bodroža.

Dodala je da, ukoliko stalno o nekim zanimanjima govorite u muškom rodu, „onda će devojčice u toj ulozi zamišljati muškarca“.

„Istraživanja pokazuju da postojanje ženskog roda za zanimanja govori o tome da se povećava samopouzdanje žena da mogu da obavljaju i te poslove, koji su bili dominantno muške oblasti i profesije, i koji su po pravilu bolje plaćeni“, kazala je Bodroža.

Lektorka i filološkinja Marjana Stevanović ocenila je da je jezička politika u Srbiji „nacionalistička“.

„Predlažu se jezičke forme sa pozicije moći. Pa je dovoljno da neko kaže da je neka reč ružna i rogobatna pa da se tome usprotive. A ružno i rogobatno nisu lingvističke kategorije. Ako imamo puno žena u nekim zanimanjima, treba tim zanimanjima dati i ženski rod“, kazala je Stevanović

Dodala je da je na delu osporavanje i ignorisanje čitave problematike rodno osetljivog jezika, iako je to oblast koja se u Srbiji razvija već 40 godina, i o kojoj su napisani brojni naučni radovi i doktorati.

Marina Nikolić sa Instituta za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) ocenila je da se dominacija patrijarhata odražava i kroz nazive zanimanja.

„To je nasleđeno iz vremena kada su, na primer, naučnici bili gotovo isključivo muškarci“, navela je ona.

Profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Isidora Bjelaković ocenila je da je društvo u Srbiji „duboko podeljeno, pa čak i kada je reč o jeziku“.

„Važno mi je da gradimo društvo koje će biti daleko tolerantnije od onoga kakvo je danas. Nemam zadršku prema tome ko želi da se oslovljava sa psihološkinja, dekanica i tako dalje, ukoliko taj drugi ima stav da želi da ga tako zovem. Ali, isto tako očekujem da se poštuje i moj stav, ukoliko tako ne želim da me nazivaju“, kazala je Bjelaković.

Dodala je da je to što je predstavnica tradicionalne lingvističke srbističke struje, kako je ona nazvana, ne znači da je „isključiva“.

Veliki aplauz publike dobila je profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sad Nataša Milićević za pitanje zašto Matica srpska u rasprave o rodno osetljivom jeziku uključuje predstavnike Srpske pravoslavne crkve.

„Crkva je odreagovala pre svega zato što je videla da među predloženim zanimanjima postoje i ‘apostolka’ i ‘episkopa’, i to je bio primarni impuls za njeno mešanje u ovu problematiku. Uostalom, svako ima pravo na svoj stav o jeziku“, kazala je Bjelaković.

Tribina je održana u okviru ciklusa predavanja „Žensko proleće na Filozofskom fakultetu“.