Sve veći broj mladih suočava se sa doživljajem izolovanosti i usamljenosti: Tribina „Na kafi sa psihologom“

Učesnici panela o usamljenosti, fenomenu koji je Svetska zdravstvena organizacija ocenila kao „globalnu pretnju po zdravlje“, bavili su se i pitanjima da li je ona uzrok ili posledica i da li je nešto što čovek bira ili biva izopšten od društva.

Psihološkinja i psihoterapeutkinja Centra za brigu o mentalnom zdravlju mladih Anja Simonović kazala je da je potrebno napraviti razliku između fizičke prisutnosti drugih ljudi i unutarnjeg mentalnog i emotivnog doživljaja iste situacije.

„Posledice usamljenosti pored toga što narušava fizičko zdravlje, ima i prilično dramatične psihološke. One blaže su smanjenje samopouzdanja, negativna slika o sebi i neke misli koje sprečavaju osobu da stupi u autentičan odnos sa drugima“, kazala je ona.

Simonović ipak optimistično smatra da postoje brojna životna polja u kojima se društvenom ili stručnom intervencijom može poboljšati i otpornost pojedinca na negativna osećanja ali i njihovo lakše prevazilaženje.

„Uloga medija bi mogla biti velika i ona bi mogla da pomogne destigmatizaciji ovakvih razgovora na različite teme“, kazala je ona.

Psihoanalitičar Aleksandar Dimitrijević napravio je najpre razliku između samoće i osećaja usamljenosti navodeći da ljudi mogu uživati u samoći kao vremenu za opuštanje ili duboku kontemplaciju dok je usamljenost povezana sa emocijama tuge i patnje.

„Usamljenost može voditi depresiji, povišenoj agresivnosti, dovesti do somatskih problema, ona može voditi socijalnoj anksioznosti. Mogu početi da izbegavam ljude zato što mislim da se niko nikada neće družiti sa mnom“, kazao je Dimitrijević.

Već dvadeset godina se, navodi psihoanalitičar, istražuje uticaj socijalne komunikacije na internetu na socijalnu anksioznost.

„Prve hipoteze su bile da će anksiozna osoba koristiti internet jer je tu zaklonjena, njen identitet nije izložen u potpunosti i može uzeti tuđe ime ili da se predstavi kao više različitih osoba. Ali to je samo jedna opcija“, kazao je on.

Dimitrijević opisuje da je za komunikaciju i razumevanje izuzetno važan direktan kontakt, osećaj prisutnosti drugog i mogućnost da se vidi njegova facijalna ekspresija i čuje boja glasa.

„U oba sveta, virtuelnom i realnom, gubimo ono što je neophodno da bismo zaista prišli ljudima i postajemo na različite načine kukavice. A to bojim se u narednim godinama možemo samo sve češće da se susrećemo“, kazao je on.

Istraživanja ukazuju da su negativnim osećanjima usamljenosti najjače pogođena grupa mladi, posebno mladi muškarci, čak više nego osobe starije od 75 godina, koje su ranije bile na vrhu liste.

Tribine „Na kafi sa psihologom“ organizuje Hemofarm fondacija u partnerstvu sa Filozofskim fakultetom Univerziteta u Beogradu i Art komunom Dorćol Platz i deo su kampanje za borbu protiv depresije i stigme – „Nesalomivi“.