Sve veći broj mladih suočava se sa doživljajem izolovanosti i usamljenosti: Tribina „Na kafi sa psihologom“

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Bolja je i usamljesost, pod uslovom da pametno iskoriste svoju usmaljenost , nego družiti se sa svakojakim ljudima samo da se ne bi bio usamljen .
   Usamljenost se može desiti i ako čovek više nema nikavih ciljeva u životu , zato uvek sebi naći neki cilj koji će se jedan po jedan ostvarivati i tako nećete biti usamljeni jer cilj morate ostvariti , neko usamljenost ne smatra nekom falinkom , ništa čoveku neće faliti ako je sam ili malo usamljen a ako je sa pogrešnim ljudima i te kako mu može nauditi , cilj treba biti da se pronadju kvalitetni ljudi za druženje .
   Mislim da država sa svojim institucijama može da pomogne ljudima da se ne izdvoje u usamljenost a pri tome ne milsim na spihologe i psihijatre već na institucije koje čoveku daju osećaj sigurnosti, da pripadaju nekome, da se brinu o čoveku, da pokažu čoveku da je voljen , da se primenjuje pravda i zakon a to su institucije policija, sudstvo i zdravstvo , čovek ne traži ništa više od toga a to mu daje samopouzdanje da šta god da se desi postoje te institucije koje će raditi kako treba .
   Psiholozi i psihijtari su više kozmetika , korosni jesu svakako , ali ove institucije su još korisnije za ovaj problem .