foto Miroslav Dragojević DanasUčesnici tribine Na kafi sa psihologom pod nazivom „Trauma koja ne prolazi – Godinu dana od masovnih ubistava u OŠ Vladislav Ribnikar, Malom Orašju i Duboni“ održane večeras u Beogradu, zaključili su da nedostaje sistemska empatija, a da je broj žrtava ogroman po stepenu traumatizacije.
Psihološkinja Tamara Džamonja Ignjatović istakla je da je važno imati u vidu „gde se greši“, jer ako „ne budemo samokritični prema onome šta smo propustili, mi nećemo iz toga ništa naučiti“.
„Činjeno je mnogo napora da se ublaže posledice, sigurno da ih nismo mogli odmah otkloniti, ali puno toga je rađeno da bi se te posledice ublažavale i puno toga se dešavalo što je anuliralo efekte te pomoći koju smo mi zaista pokušali od prvog dana, volonterski, da organizujemo“, rekla Džamonja Ignjatović.
Istakla je da joj se na poziv, za 24 sata, javilo oko 200 psihologa da volonterski pomogne u prevazilaženju tih trenutaka i traume.
„Broj žrtava je ogroman kada se pogleda taj stepen traumatizacije i na te potrebe moralo je da se odgovori“, ocenila je ona.
Dodala je da nisu bili pripremljeni za takvu situaciju, kao i da nisu imali gotova rešenja.
Novinar Veran Matić smatra da društvena trauma nikada neće prestati, kao i da je reagovanje na ove „zločine“ jedan od najgorih i najvećih poraza srpskog društva.
„Ovo nisu problemi empatije, ovo su obaveze države da reaguje u određenim situacijama, na određen način, u kratkom vremenskom periodu. Govorim o državi, institucijama o onima koji su morali sistemski da reaguju, a i dan danas reaguju kao neko ko bi da zažmuri, pa da se ne vidi problem“, rekao je Matić.
Ocenio je da je reč o klimi koja je došla „odozgo“ i koja je pravila traume iz meseca u mesec, upravo tim „nečinjenjem“.
„Država po svojoj definciji mora da bude empatična, mora da stane u zaštitu najranjivijih, u ovom trenutku to su porodice, đaci koji su nastavili da idu u školu i prijatelji, i da kroz rešavanje problema na jedan efikasan način spreče retraumatizaciju i stalno obnavljanje neke traume“, smatra Matić.
Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, kako je Matić istakao, moralo je da zaustavi tabloidnu štampu i da zaštiti maloletnike.
Aktivista Igor Jurić rekao je da društvene empatije ima, ali da ljudi vrlo često ne znaju kako da reaguju i da se ponašaju.
Govoreći o svom primeru, Jurić je istakao da je tri meseca posle smrti kćerke bio u teškoj depresiji, tražeći smisao u tome kako da nastavi život.
„Ja sam shvatio da, koliko god to delovalo apsurdno, moram da živim život i da budem srećan zbog onoga što sam imao, a ne tužan zbog onoga što sam izgubio“, rekao je on.
Tribine „Na kafi sa psihologom“ organizuje Hemofarm fondacija u partnerstvu sa Filozofskim fakultetom Univerziteta u Beogradu i Art komunom Dorćol Platz i deo su kampanje za borbu protiv depresije i stigme – „Nesalomivi“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
