Na tribini Nezavisnog društva novinara Vojvodine “Ustav Vojvodine – Babaroga memorandumske Srbije”, povodom 50. godišnjice od usvajanja Ustava Vojvodine u Jugoslaviji 1974. godine sinoć se u prostorijama ovog udruženja u Novom Sadu govorilo o autonomiji Vojvodine.
Glavna urednica portala Autonomija Branka Dragović izjavila je da Srbija nikad nije prihvatila autonomiju Vojvodine.
“Srbija nikada nije prihvatila autonomiju Vojvodine jer nikada nije razumela Vojvodinu. To je drugačiji civilizacijski kulturni model”, kazala je Branka Dragović.
Ona je dodala da je autonomija Vojvodine srušena u jogurt revoluciji 1988. godine na potpuno istim “litijaškim” parolama kao i danas, a to je “Ne damo Kosovo!”.
“Mi smo ostali u tim događanjima naroda iz 1988. godine. I nakon svega što su učinili na urušavanju autonomije Vojvodine, oni se u Beogradu još uvek plaše Vojvodine. Srbija je u zoni sumraka i u tu zonu sumraka je usisala i Vojvodinu”, ocenila je Branka Dragović.
Prema njenim rečima, niko ni posle 5. oktobra 2000. godine nije dovodio u pitanje nacionalističku politiku Slobodana Miloševića.
“Etnonacionalizam je ostao dominantan jer Srbija nije odustala od demokratije, ona je nije prihvatila. Zbog toga je očekivanje da će vojvođanske partije u Beogradu pronaći partnere za decentralizaciju Srbije zabluda. Jedina priča koja do sada nije postojala među vojvođanskim partijama nije postojala do sada je separatistički program”, navela je Branka Dragović.
Pisac Svetislav Basara ocenio je da je “usud Srbije zver etnonacionalizma, koji samog sebe neprestano generiše”.
“Ovde ne postoji nijedan drugi kulturni model osim nacionalističkog i centralističkog. A nisu u stanju da održe ni centralizam. Nije bilo pameti da se preuzimaju iskustva od Vojvodina, koja je bila zagazila u srednju Evropu. Ono što je bilo najbliže civilizovanom svetu je potisnuto”, rekao je Basara.
Prema njegovim rečima, smatrati period posle ubistva premijera Zorana Đinđića nekakvim demokratskim je “kretenizam krajnje vrste”.
“Posle ubistva Zorana Đinđića počinje klerikalizacija i fašizacija društva, nacionalizam je tada provalio i to su radili Vojislav Koštunica i Boris Tadić. A posle su predali vlast Vučiću na tacni”, kazao je Basara.
Sociolog Aleksej Kišjuhas rekao je da je uspeh Ustava Vojvodine iz 1974. godine i društveni, ekonomski i kulturni razvoj Vojvodine “veoma dragocen kao istorijski primer”.
“To je bio politički subjektivitet koji je doneo neverovatan napredak. Vojvodina je civilizacijska vrednost”, ocenio je Kišjuhas.
Prema njegovim rečima, kada je autonomija Vojvodine u pitanju, situacija je danas mnogo teža nego u vreme jogurt revolucije 1988. godine.
“Blede sećanja na autonomiju Vojvodine, nove generacije se ne sećaju, a sam vojvođanski identitet nema ko da neguje. Govorimo o egzodusu Srba sa Kosova, ali ne govorimo o egzodusu Hrvata, Mađara, Slovaka…”, naveo je Kišjuhas.
Dodao je da je jogurt revolucija bila “puč koji je postao kontrarevolucija”, jer je organizovana “seča kadrova, otimanje imovine, preraspodela imovine”.
Politikolog Boris Varga ocenio je da je na delu restauracija Miloševićevog režima, ali se danas ide i do promene termina pa “to više nije Vojvodina, to je Severna Srbija”.
On je ocenio da proces promene granica u Jugoslaviji “izgleda nije još sasvim gotov”, a Vojvodina je “Severna Srbija i deo srpskog sveta”.
Varga je rekao da je danas teško biti Ukrajinac danas u Vojvodini, zbog raširene “putinofilije”, koja ih čini nespokojnima .
On je ocenio da Srbija nikada neće pristati na široku autonomiju Vojvodine i dodao da je važno nastaviti negovati “regionalni lokalpatriotizam” važan.
Više informacija iz Novog Sada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.