Tribina Novog Optimizma: Moskva odvlači građane Srbije od evropskih vrednosti

Na tribini su govorili Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa o EU (NKEU), Zlatoje Martinov, publicista i novinar, Janko Baljak, filmski reditelj i profesor FDU, Nenad Živković, urednik portala Pančevo Si Ti, i Nikola Ćurčin iz Sinhro hub-a.

Na debati je razmotren domet uticaja i posledice ruske i proruske propagande u Srbiji, koliko to utiče na ciljeve kojima ona teži, na njen evropski put, ali i na unutrašnju demokratiju, posebno slobodu izražavanja.

Osnivač pokreta Novi Optimizam Branislav Grubački Guta je predstavljajući serijal tribina okupljenim građanima iz Pančeva rekao da je cilj pokrenuti razgovore i pronaći odgovore na pitanje kako se boriti protiv štetnog ruskog i proruskog uticaja na društvo u Srbiji. Stoga, kaže Grubački, otvaramo razgovore sa društvenim činiocima i publici pružamo prostor da učestvuje otvorenim iznošenjem stavova.

„Mislimo da je uticaj i posledica ruske propagande nešto o čemu se mora pričati u Srbiji. Mi smo zatočenici i taoci jedne medijske uzurpacije, pritiska, hipoteke koja se nad ovim društvom već duže vreme dešava,“ rekao je Grubački.

Nikola Ćurčin iz Sinhro hub-a, u čijim je prostorijama održana tribina, istakao je da ova tema povlači sa sobom veliki broj problema u srpskom društvu. Stoga je, prema njegovim rečima, prvi korak u rešavanju nekih problema prepoznati da problem postoji.

„Danas u Srbiji mane od 50 odsto ljudi, prema istraživanjima, želi da Srbija uđe u EU, s druge strane 30 posto mladih danas ima plan kako da u narednih pet godina ode iz Srbije u EU. Još 30 posto planira da ide ali još nema konkretan plan da to uradi u narednih nekoliko godina. Kako smo došli u ovu situaciju? Ja mislim da treba razgovarati o stvarima, i kada budemo identifikovali problem onda možemo da počnemo da se bavimo njegovim rešavanjem,“ rekao je Ćurčin.

„Bratski zagrljaj koji više boli nego što pruža nežnost“, na ovaj način novinar Nenad Živković opisuje ruski uticaj u Srbiji. Kako je rekao, srpskom društvu su neophodni razgovori o uticajima i posledicama ruske propagande, ali i analiza kakva je to politička, svakako autoritarna, kultura u Rusiji prethodila agresiji na Ukrajinu. To je neophodno kako bi se shvatio širi kontekst, ističe Živković.

„Kada se govori o propagandi onda se ističe rusko prisustvo, ali ona u Srbiji nije prisutna vojskom, silom nego je tu na razne druge načine. Pre petnaestak godina je prodat NAFTAGAS i tako je počelo. Postoje i drugi pokazatelji ruskog mekog prisustva, recimo na ekonomski život, spekulacije ko sastavlja vladu, da li ima ruskih ljudi u srpskoj administraciji, bira li Rusija rukovodioce“, rekao je Živković.

Živković je podsetio da je i dalje više 60 posto građana protiv uvođenja sankcija, da je za prosečnog srpskog građanina Rusija najbolji prijatelj Srbije, ali da bi svoju decu na studije i u bolji život poslali u zemlje EU, ali ne i u Rusiju.

Učesnici su ukazali da se proruski narativ zapravo oslanja na antizapadni stav, zbog čega se postavlja pitanje da li je to „konfuzija između emotivnog i zdravorazumskog“.

Publicista i novinar Zlatoje Martinov izjavio je da sve što se dešava, zajedno sa agresijom, treba sagledavati kao posledicu višedecenijskog nastojanja ruske spoljne politike da dekonstruiše sve ono što je Evropa postigla.

Martinov kaže da je u Rusiji oduvek postojao autoritarni režim, i da Rusija nikada nije bila demokratska zemlja, sa liberalnom i parlamentarnom demokratijom.

„Današnja Putinova politika da stvar bude crnja i gora je okrenuta protiv svih tekovina Evrope i takva retrogradna politika danas dobija opasne razmere,“ rekao je Martinov.

Martinov smatra šokantnim što je većinski srpsko društvo „rusofilno“ odnosno „putinofilno“, s obzirom da je u prošlosti, kako objašnjava, Srbija bila prozapadno orijentisana. Ukazao je da na takav preokret utiču emocije, ali i dodaje da su one stvorene i medijski fabrikovane.

„Prisutan je strahoviti rast ruskog uticaja u zvaničnoj politici a posebno raste kada su Rusi videli da je to moguće. Istorijski gledano Srbija nikada nije bila od bitnog interesa za rusku spoljnu politiku, ali kad se Srbija ponudila onda su oni rekli napravićemo oazu propagande. Emocije su fabrikovane neviđenim medijskim pritiskom i to ne bi bilo moguće da sadašnja vlast ne podržava takve tendencije, ona govori jedno, radi drugo i misli treće,“ rekao je Martinov.

Dramski pisac i profesor Fakulteta dramskih umetnosti Janko Baljak je najpre podsetio da je Rusija u prošlosti kulturološki bila primer pozitivnog i duhovnog, ali je danas, na čelu sa ovom političkom elitom, izgubila dušu „gnusnim“ činom agresije na Ukrajinu.

„Danas je jaz možda i čak veći nego u vreme Berlinskog zida, ta civilizacijska podela je mnogo veća nego u vreme hladnog rata nakon napada na Ukrajinu“, rekao je on.

Baljak je istakao da je nedopustiv stav Srbije i društva prema agresiji Rusije na Ukrajinu.

„Po meni je zaista po mom osećaju, moralu, to nereagovanje na agresiju, na patnje, na žrtve ukrajinskog naroda, nešto čega se ja kao pojedinac, kao profesor duboko stidim i osećam duševnu bol. Naravno i zbog količine propagande koja je svakodnevno prisutna“, rekao je Baljak.

Učesnici su ukazali da se propaganda svakodnevno širi putem medija sa nacionalnom frekvencijom, gde redovno gostuju sagovornici koji podržavaju agresiju na Ukrajinu, a često govore pozitivno o ratnim zločinima i na prostoru bivše Jugoslavije, kao i da aktuelna vlast promoviše i podržava takvu propagandu.

Prema oceni koordinatorke Nacionalnog konventa o EU (NKEU), Bojane Selaković, rusko-srpski odnosi su kompleksni jer srpsko društvo nije direktno iskusilo način vladanja Rusije već je uspostavljen odnos na apstraktnom nivou.

„U Srbiji se ne zna kako žive obični građani u Rusiji, pa se ona doživljava na jedan romantičan način. Mi ne znamo koje su razmere ruskog uticaja pre svega u Rusiji, da tu nema nikakvih vrednosti, jer kada to razložimo na neke osnovne elemente vidimo da se ona loše odnosila najpre prema svojim ljudima i kao takva ne može doneti dobro nikome,“ istakla je Selaković.

Ona je objasnila da se promenama na globalnoj političkoj sceni desilo novo pregrupisavanje, ali se Srbiji toleriše trenutni stav zbog činjenice da je bila zavisna energetski od Rusije, iako danas postoje inicijative da se Srbiji pomogne u toj oblasti.

„Mi koji se zalažemo za ulazak u EU, godinama pokušavamo da se izborimo sa tim narativom, nekakvim činjenicama, brojevima, podacima, razumnim racionalnim okvirom, ali pošto na drugoj strani imamo nešto potpuno iracionalno, onda se ulazi u tu jednu sferu emocija i nekakvih subjektivnih narativa, i zbog toga smo gubili bitku. Ono što ostaje kao problem jeste da zadnjih 10 godina sve ono što je Srbija činila u spoljnoj politici je bilo u funkciji promocije na unutrašnjem planu. Ne može se tu pronaći jasan strateški pravac. Dalja politika balansa je loša i zbog toga propuštamo šanse a to najdirektnije utiče na život,“ izjavila je Selaković.

Na tribini je poručeno da proces evropskih integracija nema alternativu. Upozoreno je da svaka nestabilnost u regionu ohrabruje i jača prisustvo Moskve, stoga se smatra da je potrebno brzo delovanje zapada kako bi se regionu pružila jasna evropska prilika.

Sporost zapadne diplomatije može imati posledice po region, poručeno je sa tribine.

U okviru tribine, u Sinhro habu je otvorena izložba fotografija koje svedoče o posledicama ruske agresije na Ukrajinu, na kojima su prikazane sudbine ljudi i razmere razaranja gradova.