Stvari sa kvalitetom vazduha u Srbiji se pogoršavaju, ne popravljaju se, a u Agenciji za zaštitu životne sredine to znaju i ništa ne preduzimaju, verovatno ni neće, pa zato javnost mora da nastavi sa pritiskom, ocenili su učesnici tribine „(Ne)Diši duboko: O vazduhu koji dišemo i šta činiti“.
Profesor Fizičkog fakulteta Vladimir Đurđević ukazao je da je teško reći otkad zagađenje traje, ali da se to meri od 2010. godine, otkad je osnovana Agencija, i da se situacija pogoršava, a da je jedini izuzetak bila 2014, kad je stanje bilo malo bolje.
On je podsetio da se situacija bila popravila posle 2002. godine, kada su počela da se menjaju ložišta toplana i one sa mazuta prelaze na gas, ali se kvalitet vazduha posle opet pokvario.
To što se desilo, dodao je Đurđević, iz dva osnovna razloga – rad topionice u Boru i železare u Smederevu, kao i raznih cementara, a drugi razlog je povećan broj automobila i pojačan saobraćaj.
„U agenciji za zaštitu životne sredine sve to znaju otkad su osnovani, ali ništa sistemski ne preduzimaju, pa je ove godine bila kulminacija krize“, smatra on.
Prema njegovom mišljenju, osnovni „okidač“ za uzbunu u javnosti su internet aplikacije na mobilnim telefonima, na kojima se svakog trenutka može pratiti zagađenost i onda građani shvate da je Srbija prva na listi, da dišu najgori vazduh na svetu.
„Mislim da je to, što smo najgori, kod ljudi veći „okidač“ nego to što je vazduh loš“, zaključio je Đurđević.
Predstavnica Beogradske otvorene škole Mirjana Jovanović upozorila je da je zagađenost vazduha problem koji mora da rešava i oko njega se dogovara čitavo društvo.
„To nije samo ekološki problem, nego i zdravstveni, socijalni, ekonomski“, rekla je ona.
Ekološki aktivista Vladimir Radojičić je podsetio da su se ljudi u nekim gradovima godinama bunili i ukazivali na zagađenost – u Boru, Smederevu, Pančevu, ali da nadležni nisu reagovali, čak su pre dve godine pokušali i da to negiraju, direktor Agencije je govorio da ne postoji problem.
On je naveo podatke iz zvaničnih međunarodnih izvora, koji govore da su Valjevo, Užice, Smederevo i Novi Beograd više od 120 dana godišnje u „crvenoj zoni“ zagađenosti.
„Moramo nastaviti sa pritiskom na nadležne institucije da konačno krenu da rade svoj posao. Ja nisam siguran da će ti ljudi nešto preduzeti. Ovde se žrtvuju životi i zdravlje pojedinaca zarad ekonomske dobiti, takođe pojedinaca“, upozorio je Radojičić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.