Nevladina organizacija Žene u crnom u Senti je organizovala tribinu u znak sećanja na antiratni otpor građana Vojvodine, kada su se u tom gradu i u Potisju stanovnici pobunili protiv mobilizacije i odvođenja u rat u Hrvatsku.
Glavna koordinatorka Žena u crnom Staša Zajović kazala je na sinoćnoj tribini da žele ne samo da podsete na delovanje antiratnih aktivistkinja i aktivista u Potisju, već i da “slave veličanstvene poduhvate zajednice hrabrih, odgovornih i solidarnih gradjanki i gradjana, njihovo herojsko nenasilno delovanje, koje je podrazumevalo ogroman rizik u najtežim vremenima”.
“Nećemo dozvoliti da nam izbrišu sećanja na antiratni otpor, kao što nećemo dozvoliti da izbrišu sećanja na ratne zločine”, poručila je Staša Zajović.
Nakon masovnih antiratnih demonstracija u Senti opštinske vlasti su donele odluku da se raspiše referendum protiv rata, ali republičke vlasti nisu dozvolile organizovanje referenduma i pokrenule su krivični postupak protiv pet učesnika demonstracija.
To je bio početak krivičnog gonjenja pobunjenika protiv rata u Vojvodini i Srbiji.
Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak, koji je bio jedan od govornika na protestnom mitingu u Senti, nekoliko dana kasnije je uhapšen i prisilno mobilisan, i to u dobrovoljačku jedinicu na ratište u Hrvatskoj.
Jedan od organizatora antiratnih demonstarcija u Senti Karolj Vicei prisetio se da je pobuna stanovništva usledila kada su saznali da muškarci koji su mobilisani ne idu ni na kakvu vojnu vežbu u trajanju od pet dana, kako su tada vojne vlasti to bile predstavile, nego na ratište u Hrvatsku.
Jedan od organizatora demonstracija Lajoš Bala rekao je da je nakon demonstracija dobio otkaz i bio izbačen sa mesta direktora škole.
Filozof Lino Veljak rekao je da su kvislinzi iz Drugog svetskog rata u državama na postjugoslovenskom prostoru “ponovo podigli glavu”.
“Ako im se ne suprotstavimo, dominiraće i zemljom, i regijom, i planetom”, ocenio je Veljak.
Na tribini je predstavljena i publikacija o Veri Vebel Tatić i Centru za antiratnu akciju iz Ade, koja je mnogo učinila na oslobađanju “senćanske trojke” muškaraca koji su bili u vojnom zatvoru zbog demonstracija i pozivanja da se odbije uzimanje puške u ruke.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.