Foto: FoNet/Ana PaunkovićIntervju nije forma koja nužno podleže zakonu koji reguliše autorsko pravo, već spor u većini slučajeva bude na sudu rešen na štetu autora, jer ga akon definiše kao novinarski metod, a pojava informativnih portala je dodatno otežala dokazivanje autorskih prava, rečeno je danas na tribini Udruženja novinara Srbije o autorskim pravima.
Advokat Uroš Nedeljković rekao je da bi novinar dokazao svoje autorsko pravo na intervju mora da mu doda neki „autorski pečat“ ili lični komentar i da to na sudu pravi veliku razliku u odnosu na intervju u kom su samo pitanja i odgovori.
„Autorsko delo nije ni ukoliko novinar prenese vest koja sadrži opšte informacije do kojih može da dođe bilo ko ili su deo nekog saopštenja“, rekao je Nedeljković.
Prema njegovim rečima sudska praksa svaki novinarski rad koji sadrži opšta mesta i informacije vrlo često ne posmatra kao autorski rad.
Nedeljković je naglasio da se slaže da je to apsurd, ali da se susreće sa sudskom praksom i da sud od veštaka najčešće traži da u intervjuu koji predmet tužbe pronađe „ličnu karakteristiku“ autora.
Advokat Dušan Popović objasnio je da novinari bez obzira na vrstu ugovora koji imaju sa medijem za koji rade, nakon 5 godina od objavljivanja autorskog rada mogu da zatraže nadoknadu za dalju distribuciju autorskog rada, sem u slučajevima kada su njihova prava drugačije regulisana ili ukoliko su potpisali da medij ima trajno pravo na distribuciju njihovog dela.
Fotoreporter Goran Sivački je istakao da su se fotoreporteri nakon dugogodišnje borbe izborili za bolju regulaciju njihovih prava.
Govoreći o načinu na koji fotoreporteri ostvaruju svoja prava Sivački je rekao da je njihovo autorsko pravo mnogo lakše dokazivo na sudu od prava novinara, ukazavši da bi boljim angažovanjem strukovnih udruženja novinara došlo i do bolje regulacije njihovih autorskih prava.
Urednik portala N1 Bojan Cvejić je predočio da se nakon niza tužbi, trenutno u digitalnim medijima sve više pažnje posvećuje autorskom pravu fotoreportera i autora teksta.
„Dešava se da fotografiju platimo nekoj novinskoj agenciji i da potpišemo samo agenciju bez imena autora i da dobijemo tužbu autora zato što nije potpisan punim imenom i prezimenom“, rekao je Cvejić.
On je ocenio i da to ne smatra fer potezom, ali da zakon i to dozvoljava.
„Takvi slučajevi i mnogo plaćenih naknada su nas naučili da uvek potpišemo agenciju i autora fotografije“, objašnjava Cvejić.
Stevan Ristić iz nedeljnika Vreme objasnio je da takve tužbe autora fotografija medije dovode u loš položaj i da se u nedeljniku u kome on radi trude da takve slučajeve rešavaju u vansudskom procesu.
„Nisu retki slučajevi da sad kad su prava fotoreportera bolje regulisana dobijemo tužbu za fotografiju koju smo koristili pre više od pet godina“, predočio je Ristić.
On je dodao da postoji i druga strana te priče.
„Nama se dešava da portali i mediji prenesu delove autorskih tekstova i analiza naših novinara bez linkovanja teksta ili naglašenog izvora i vrlo teško uspevamo da dokažemo na sudu da su autorska prava prekršena“, rekao je Ristić.
Ukazao je da stakvi slučajevi prave ozbiljnu štetu medijima i smanjuju promet medija čiji deo teksta je prenet bez navedenog izvora ili linka.
Pred beogradskim Višim sudom za tri godine 1.003 tužbe zbog povrede autorskih prava
Višem sudu u Beogradu su za tri godine podnete 1.003 tužbe protiv novinara, urednika i medija zbog povrede autorskih prava što je na nivou višegodišnjeg proseka, objavilo je danas Udruženje novinara Srbije (UNS).
Pozivajući se na podatke tog suda, udruženje je prenelo da je 2020. godine podneto 219 tužbi, godinu potom 320 a prošle godine 464 tužbi zbog kršenja zakona o autorskim i srodnim pravima.
„Poređenja radi, pravdu u postupcima sa oznakom P4, odnosno onima koji se vode za povredu autorskog i srodnih prava, u 2018. godini tražilo je 286 tužilaca a u 2019. godini njih 409“, rečeno je udruženju u Višem sudu.
Od ukupnog broja predmeta u radu sa oznakom P4, u 2020. godini rešeno je 316, odnosno 35,23 odsto, u 2021. godini rešeno je 408 predmeta, odnosno 43 odsto ukupnog broja a prošle godine 441 odnosno 42,24 odsto predmeta.
U tom periodu najviše predmeta rešeno je delimičnim usvajanjem tužbe a sledi povlačenje tužbe kao najčešći način rešavanja spora.
Po podacima Višeg suda, na isteku 2022. godine ostala su nerešena 603 predmeta po osnovu povrede autorskih prava.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
