Tribunal dokazao pravljenje velike Srbije i Hrvatske

Utvrđeno je da su se ciljevi Republike Srpske, kao i tzv. Herceg Bosne poklapali sa ciljevima vrha Srbije, odnosno vrha Hrvatske, ističe u razgovoru za Danas Florans Artman, bivša portparolka Tužilaštva Haškog tribunala, novinarka i spisateljica.

Kako naglašava, sadašnje vlasti u Beogradu ne poriču te ciljeve niti jasno od njih odustaju, te zbog toga negiraju zločine.

„Cilj mojih kritika Haškog tribunala je da podsetim koliko je neophodno da se ovaj sud, kao i međunarodno-krivično pravosuđe, odbrani od političkih pritisaka kako bi očuvao svoju nezavisnost i postupio u skladu sa mandatom, dakle u korist vladavine prava i borbe protiv nekažnjivosti. Tribunal nije bio dovoljno dosledan u borbi protiv nekažnjivosti, kao i kada je reč o krivičnoj odgovornosti u kontekstu one strane koja je podsticala rat, a nije u njemu direktno učestvovala, ili na primer, pri bombardiranju gradova. Međutim, uvek sam isticala da nije bilo Tribunala, niko u ovom regionu ne bi odgovarao za stravične zločine koji su počinjeni. Prema njenom mišljenju, Tribunal je utvrdio činjenice koje su bile predmet negiranja, „ali, nažalost, poricanje se nastavlja“. Dokumentacija sakupljena tokom istraga sadrži mnogo više nego što je moglo da uđe u presude, i tu arhivu istoričari i domaći sudovi već sad mogu da koriste“, navodi Artman.

* Kako komentarišete to što je Ratko Mladić osuđen na doživotnu kaznu zatvora?

– Presudu Mladiću treba razumeti ne samo kao presudu čoveku odgovornom za najveći ratni zločin u Evropi od Drugog svetskog rata, nego i kao osudu ideologije i politike koje su izvođene sa genocidnom namerom, baš kao što je i sam Mladić to zaključio na sednici u Banjaluci 12. maja 1992, i koja je zaista dostigla razmere genocida 1995. godine u regionu Srebrenice.

* A šta očekujete od presude hrvatskoj šestorci u predmetu „Prlić i ostali“, koja će biti izrečena u sredu, 29. novembra?

– Konačna presuda hrvatskoj šestorci će potvrditi da tzv. Herceg Bosna takođe počiva na zločinima. I presuda Mladiću i presuda Prliću i ostalima zahtevaju da se region odluči da li hoće da uzaludno nastavlja da kapitalizira na zločinima ili će se konačno okrenuti budućnosti tako da postojeće državne granice napravi nevidljivim u svakodnevnom životu.

* Da li je Haški tribunal pomogao ili odmogao da dođe do pomirenja na ovim prostorima?

– Svakako je pomogao u smislu da je utvrdio činjenice o zločinima, ali i o kriminalnim fenomenima, ljudima i strukturama koji su ih smislili, naredili, finansirali i izvodili direktno ili implicitno. Međutim, sudske institucije nisu instrumenti za pomirenje. Društva, a posebno političke i intelektualne elite su te koje su dužne da omoguće proces suočavanja sa prošlošću, te da u kolektivnu memoriju integrišu te utvrđene činjenice kako se nikad više ne bi ponovile. Taj posao u Srbiji jedino je vodilo civilno društvo dok su političke i ostale intelektualne elite organizovano radile na negiranju onoga što je neupitno dokazano u Haškom tribunalu, čak i na rehabilitaciji politike koja je sudski utvrđena kao kriminalna.

* Šta očekujete od Mehanizma za međunarodne krivične sudove i žalbenih procesa Radovanu Karadžiću, Vojislavu Šešelju, ali i novog suđenja Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću?

– Odlaganje hapšenja je ključni element koji je doveo do produžavanja rada Tribunala, koji je prvobitno trebao zatvoriti vrata 2008. godine. A potom nas je u poslednjih deset godina Tribunal često izneverio, prvenstveno kad je reč o pravnom obrazloženju presuda. Kao posledicu toga imamo ponovo suđenje Stanišiću i Simatoviću, žalbeni proces u Šešeljevom predmetu, kao i ostale žalbe na kojima će rezidualno telo Haškog tribunala morati da radi. Dakle, Tribunal nastavlja posao u smanjenom obliku. Nadam se da će se nastaviti s praćenjem rada Mehanizma kako ne bi odstupao od svog mandata, koji izričito zahteva nezavisnost od politike, pravednost i imparcijalnost.

* U Srbiji nikad manje nije bilo suđenja za ratne zločine. Mogu li domaći sudovi uopšte nastaviti procese posle Haškog tribunala ili će da nastave da štite „svoje“?

– Suđenja za ratne zločine u Srbiji su nalik politici koja negira činjenice i odgovornost za zločine počinjeni 90-ih. Tih godina vlasti u Srbiji su formulisale takvu nacionalnu politiku da je bila neizvodljiva bez masovnih zločina prema određenim etničkim grupama u regionu. Nažalost, nacionalna politika se nije promenila. Srbija ne želi da se o zločinima počinjenim u ime te politike govori, jer želi da kapitalizira na onome što je zlom postignuto.

* Može li Specijalni sud za OVK da nadomesti propuste Tribunala kada je reč o zločinima počinjenim na Kosovu nad nealbanskim stanovništvom?

– Ne postoji takav sud, jer je novi specijalni sud za ratne zločine nadležan da goni svakog ko je, u odgovarajućem vremenskom periodu, počinio zločine na Kosovu. A propusti koji se tiču zločina počinjenih na Kosovu nad nealbanskim stanovništvom ne mogu se imputirati samo Haškom tribunalu. Srbija nije ni u tim predmetima kvalitetno sarađivala. Takođe, ni Euleks nije radio svoj posao. Da li će sada naglo svi da se opamete ne znam. Znam jedino da zbog političkih igara u kojima je i Srbija učestvovala, žrtve nisu dobile zasluženu pravdu.

* Kako komentarišete odnose u regionu posle toliko godina od završetka ratova?

– Odnosi u regionu su takvi jer se i dan danas nije odustalo od političkih ciljeva zbog kojih su počinjeni zločini. Kada se politika ne meša, stvari idu drugom tokom. Ima mnogo primera gde je pomirenje uspelo na individualnom ili mikro nivou, kao na primer u nekim delovima BiH, koji nisu premet interesovanje političara.

* Da li možda radite na novoj knjizi o ovim prostorima?

– Radim na književnom projektu o populizmu i rastu radikalnih identiteta u Evropi koja su, kad su se pojavili u bivšoj Jugoslaviji, izgledali kao ostavština iz prošlosti koja neće zahvatiti ostatak kontinenta. Tako je trebalo da bude da nije učinjeno niz propusta. Ako 21. vek namerava da liči na 20. vek, onda bi svakome trebalo da bude u interesu da učini sve kako se zločini ne bi ponovili.

Mladić pokušao da izbegne presudu kao Milošević

* Da li i dalje ostajete pri tvrdnji da je Slobodan Milošević sam sebe trovao u Pritvorskoj jedinici Tribunala?

– To nije moja tvrdnja, već je utvrđeno da je tajno uzimao lekove koji su mu švercom uneseni u Pritvorsku jedinicu. Ti lekovi imaju karakteristiku da ponište efekat propisane terapije za koju su i srpski i holandski i drugi lekari bili saglasni da je obavezno mora svakodnevno uzimati kako bi izbegao srčani udar. Izveštaj sudije Parkera o njegovoj smrti je vrlo detaljan tako da ne ostavlja nikakav upit. Svako ko je čitao taj izveštaj je imao razloga za brigu kada je Ratko Mladić istim putem prvo tražio da ide na lečenje u Rusiju, pa odlaganje izricanja presude, pa posetu ruskih i srpskih lekara uoči presude. Sve je to ličilo na „deža vi“ i naravno da je kreiralo strah da Mladić pokušava svim sredstvima da je izbegne.

Tribina o Haškom tribunalu

Florans Artman će učestvovati na tribini nemačke organizacije forumZFD-a i lista Danas pod nazivom „Kraj Haškog tribunala“, koja će biti održana u sredu, 29. novembra, u Centru za kulturnu dekontaminaciju s početkom u 18 časova. Na tribini će, osim bivše portparolke Tužilaštva Haškog tribunala, govoriti i Ivo Josipović, nekadašnji predsednik Republike Hrvatske, Dženana Karup Druško, direktorka udruženja Tranzicijska pravda, odgovornost i sjećanje i urednica portala Avangarda, i Nemanja Stjepanović, istraživač Fonda za humanitarno pravo.