Tribunal nije nemoćan u slučaju troje radikala

On je odgovarajući na pitanje da deluje da je Tribunal prilično nemoćan da natera Srbiju da ih izruči, uprkos brojnim obavezujućim naredbama za hapšenje i nakon što je je kritikovao Srbiju u Savetu bezbednosti UN zbog nesaradnje u tom predmetu, rekao da su „mnogi godinama verovali da Međunarodni sud nema moći da obezbedi hapšenje određenog broja optuženih, naročito onih koji su se nalazili na najvišim političkim ili vojnim položajima“.

– Ipak, oni su svi vremenom uhapšeni i prebačeni u Hag. Kontinuirana nesaradnja Srbije u predmetu protiv Jojića, Ostojića i Radete nije pitanje samo za Međunarodni sud, već i za Savet bezbednosti, Evropsku uniju i međunarodnu pravdu. U ovom slučaju, važno je podsetiti se da je Srbija ranije sarađivala u ovakvim stvarima i prebacivala u nadležnost Međunarodnog suda lica optužena za nepoštovanje suda – mislim na predmete protiv LJubiše Petkovića, Dragomira Pećanca i Jelene Rašić. Zato odluka Veća za ratne zločine Višeg suda u Beogradu od 18. maja 2016. o tome da nisu ispunjeni uslovi za hapšenje i prebacivanje u Hag optuženih Jojića, Ostojića i Radete i da, osim toga, Srbija nema obavezu da s Međunarodnim sudom sarađuje po pitanjima nepoštovanja suda, predstavlja iznenađenje i promenu prethodnog stava Srbije i njene prakse u saradnji s MKSJ – ističe sudija Ađijus.

Prema njegovim rečima, zanimljivo je da je u odluci od 27. maja 2008. u vezi s Ljubišom Petkovićem, koji je takođe bio optužen za nepoštovanje suda, sudija pojedinac Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu ustanovio da su ispunjeni uslovi za njegovu predaju Međunarodnom sudu.

– To je bio isti sudija koji je, osam godina kasnije, na osnovu istog zakona, odlučio da Srbija nema obavezu da sarađuje s Međunarodnim sudom u pitanjima nepoštovanja suda i na taj način se našao u kontradikciji sa svojom prethodnom odlukom – naglašava Ađijus.

* Srbija još uvek nije postupila po nalozima Tribunala za hapšenje optuženih radikala. Koji mehanizam, osim prijave SB UN, koja je neefikasna, imate na raspolaganju? Da li planirate da tražite od zemalja članica SB da izvrše pojedinačni pritisak na vlast u Srbiji da ispuni svoje međunarodne obaveze?

– Nažalost, ne mogu da govorim o planovima koje Međunarodni sud ima da bi obezbedio prebacivanje troje optuženih u svoju nadležnost. Istakao bih, međutim, da ovaj predmet ostaje prioritet Međunarodnog suda, jer zadire u srž integriteta njegovih postupaka i u sistem sprovođenja pravde u celini. Međunarodni sud ima nultu toleranciju za zastrašivanje svedoka. Zaštita svedoka je od ključnog značaja za naš rad, jer smo u poslednje 23 godine čuli iskaze 4.670 svedoka, više nego bilo koji drugi sud za ratne zločine u savremenoj istoriji. Stoga je važno da ovaj prioritet svi prihvate i podrže.

* Tokom 2016. godine bilo je dosta političkih sukoba između Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, čak na ivici prekida diplomatskih odnosa. Šta mislite o usponu novog nacionalizma i radikalizma na Balkanu i u Evropi i da li će to imati posledice po mir na Balkanu?

– Nalazim se na čelu pravosudne institucije i stavovi koje zauzimam su sudski, a ne politički. Međutim, mogu da kažem da bi ljudi i vlade u bivšoj Jugoslaviji trebalo da rade na iznalaženju načina za miroljubiv život i razvoj jednih kraj drugih.

* Govori se često da pomirenje na Balkanu nije daleko odmaklo i da političkim elitama nije u interesu da region napreduje. Haški tribunal svi političari, a to posle plasiraju preko medija, vide kao uzrok destabilizacije, a ne stabilizacije prilika u regionu. Šta mislite o ulozi Tribunala u postkonfliktnim društvima?

– Mnogi su u regionu ulogu Međunarodnog suda iz sopstvenih razloga namerno iskrivljavali i pogrešno predstavljali, i takva iskrivljavanja i pogrešne predstave i dalje traju, mada je naš Outreach program puno toga uradio da proširi sliku o Međunarodnom sudu zasnovanu na činjenicama. Po mom mišljenju, u pitanju je generacijski problem i biće potrebno još vremena da bi se promenili percepcija i razumevanje uloge i rada MKSJ. Međunarodni sud nije uspostavljen da bi priveo pravdi sve one koji su počinili zločine za vreme sukoba, niti da bi ponovo povezao strane koje su se jedne protiv druge borile. On je krivični sud, a ne mehanizam za pomirenje.

Ono što jeste deo mandata MKSJ je da „doprinese ponovnom uspostavljanju i očuvanju mira“ putem svojih primarnih sudskih funkcija. Čvrsto verujem da je Međunarodni sud i uspeo to da postigne putem svog doprinosa ponovnom uspostavljanju vladavine prava u regionu i tako što je u nepolitičkom okruženju, uz puno poštovanje najviših standarda međunarodnog prava, utvrdio činjenice u vezi sa zločinima i događajima kojima se bavio.

* Vi ste poslednji predsednik Tribunala i najverovatnije ćete ga zatvoriti. Jedna od kritika na rad Tribunala je da suđenja sporo napreduju i da nije ispunio svoju svrhu – donošenje pravde za žrtve. Šta vi mislite?

– Što se tiče prvog dela vašeg pitanja, suđenja ne treba ocenjivati prema tome koliko se brzo odvijaju, već prema tome u kojoj meri tužioci, sudije i advokati odbrane deluju nezavisno i pridržavaju se profesionalnih normi, kao i prema tome koliko se poštuju načela pravnog procesa i pravo optuženog na pravično suđenje. Kada se onoliko vremena koliko je potrebno posveti tome da se obezbedi da se postupak odvija pravično i u skladu s najvišim pravosudnim standardima, dolazi se do pravičnog rezultata. Trajanje svakog suđenja mora se razmatrati u kontekstu, uzimajući u obzir složenost predmeta, njegov teritorijalni i vremenski obuhvat – recimo, da pokriva brojne zločine počinjene u dve ili tri zemlje tokom više godina – kao i ponašanje kako sudskih vlasti, tako i optuženih. U to spadaju, na primer, odluka nekih od optuženih da se sami zastupaju, što u znatnoj meri produžava suđenja, ili spoljni faktori, poput zdravlja optuženih. Osim toga, međunarodni sudovi poput MKSJ rade na više jezika. To je relevantno za interakciju sa svedocima, ali i zato što je pravo optuženih da imaju besplatnu pomoć prevodioca ako ne razumeju niti govore jezik koji se koristi na Međunarodnom sudu. I to je faktor koji produžava suđenja.

Pored toga, to je i pitanje nesaradnje zemalja iz regiona bivše Jugoslavije, što je jedan od glavnih razloga koji su doveli do toga da je u mnogim suđenjima bilo kašnjenja tokom dužih perioda. Možete samo zamisliti do kakvih teškoća dolazi kada rad MKSJ – ili bilo kog drugog međunarodnog suda – zavisi od spremnosti neke države da istražiteljima, tužiocima i odbrani omogući pristup vojnim i političkim dokumentima, kao i svedocima. Da ne govorimo o predaji optuženih Sudu. To je, svakako, tokom godina dovodilo do skoro nepremostivih teškoća.

Što se tiče drugog dela vašeg pitanja, ne mogu se složiti da pravda nije ostvarena. To ne znači da se svako slaže s ishodima naših presuda, ali činjenica je da je Sud ostvario izuzetan rezultat gde od 161 optuženog lica nijedno više nije u bekstvu. Osim što je priveo pravdi počinioce u slučaju nekih od najgnusnijih zločina poznatih čovečanstvu, prikupio je zapise i arhive koji su javno dostupni i koji će štititi činjenice od onih koji bi, u budućnosti, mogli da pokušaju da ih poreknu ili iskrive.

* U svom obraćanju Savetu bezbednosti UN rekli ste da je Tribunal „promenio način na koji mislimo o nekažnjivosti i reagujemo na nju“. To je upravo jedna od glavnih kritika u zemljama bivše Jugoslavije, odnosno da se pred Tribunalom nisu našli svi odgovorni za zlodela. Kako vidite nasleđe Tribunala?

– Međunarodni sud je pokazao da niko, bez obzira koliko je moćan, nije izvan domašaja zakona. Takođe je doprineo poštovanju vladavine prava i razvoju kapaciteta za procesuiranje ratnih zločina u regionu bivše Jugoslavije. Ta dostignuća transformisala su međunarodno krivično pravosuđe na način koji će odoleti vremenu i dovesti do bezbednijeg i pravednijeg sveta za generacije koje dolaze.

Što se tiče onoga što Sud nije uradio, važno je razumeti naš mandat. Sud nije ni uspostavljen da bi sudio svakoj pojedinoj osobi odgovornoj za zločine počinjene tokom sukoba, već je dobio zadatak da krivično goni one koji su bili najodgovorniji, što je i uradio, uključujući šefove država i vlada i generale. Međunarodni sud je takođe pomogao domaćim sudovima u regionu bivše Jugoslavije da razviju svoje kapacitete za bavljenje ratnim zločinima. Nasleđe Suda nalazi se u njegovim presudama, u njegovim pravilima postupka, u njegovima praksama i smernicama i, šire od toga, u njegovom odlučujućem doprinosu razvoju međunarodnog humanitarnog prava i uspostavljanju drugih sudova za ratne zločine i međunarodnih sudova, kao što je Međunarodni krivični sud.

MKSJ preduzima mere kako bi obezbedio da se uticaj njegovog nasleđa nastavi i posle njegovog zatvaranja. To uključuje rad Outreach programa MKSJ, koji gradi partnerske odnose kako bi svoje aktivnosti preneo na aktere u regionu i na Informacione centre, koji će omogućavati digitalni pristup javnim spisima i arhivskom materijalu Međunarodnog suda. Štaviše, očekujemo da će prvi Informacioni centar biti uspostavljen sledeće godine u Sarajevu i nadamo se da će ga slediti drugi centri, u Beogradu, Zagrebu i drugim mestima u regionu.

* Koji su vam prioriteti do kraja mandata Tribunala krajem 2017. i da li mislite da će se rad suda produžiti i posle tog roka?

– Međunarodni sud će se svakako zatvoriti na kraju 2017. godine, drugim rečima, ne postoje apsolutno nikakvi planovi da se traži produženje rada Međunarodnog suda posle kraja 2017. Glavni prioritet jeste i dalje okončanje pravosudnog rada Međunarodnog suda.

Osim toga, kao poslednji predsednik Međunarodnog suda, takođe sam usredsređen na podršku nacionalnim pravosuđima u regionu koja će im omogućiti da postupaju u vezi sa zločinima počinjenim u sukobima. Kako se okončanje mandata Međunarodnog suda približava, dalje pozivanje na odgovornost za ratne zločine u rukama je nacionalnih tužilaštava i sudova. Međunarodni sud je rešen da pomogne nacionalnim vlastima u bivšoj Jugoslaviji da se uspešno bave predmetima u vezi s ratnim zločinima. MKSJ takođe snažno podržava dalji razvoj saradnje između država nastalih na području bivše Jugoslavije, pošto je regionalna saradnja ključ za borbu protiv nekažnjivosti, obezbeđivanje pravde za sve žrtve i ponovnu izgradnju poverenja u regionu.

Kao poslednje, ali ne i najmanje važno, pomenuo bih da želim da obezbedim da rad i dostignuća MKSJ budu dostupna i relevantna za sve aktere u regionu bivše Jugoslavije, kao i u inostranstvu. To je danas značajnije nego ikada pre. Kako bi se najbolje iskoristilo preostalo vreme, Međunarodni sud je razvio inicijativu pod nazivom „Dijalozi o nasleđu MKSJ“, koja se sastoji od niza događaja čiji je cilj da se razvije debata o radu Međunarodnog suda i njegovim dostignućima, kako bi se nasleđe suda procenilo i kako bi se drugima omogućilo da ga koriste kao osnovu za dalji rad. U okviru ove inicijative će, između ostalog, biti organizovana i konferencija o nasleđu MKSJ koja će biti održana u Sarajevu, javni skup koji će biti održan u Njujorku, i simpozijum i ceremonija zatvaranja u Hagu.

* Koje funkcije i predmete je preuzeo Mehanizam od Tribunala i mislite li da će Mehanizam imati sličnu ulogu i značaj kao Tribunal?

– Uspostavljanje MMKS je ključni deo u strategiji okončanja rada MKSJ. To je novo, malo i privremeno telo koje je dobilo zadatak da nastavi jurisdikciju, prava, obaveze i rezidualne funkcije MKSJ i Međunarodnog krivičnog suda za Ruandu. U tom smislu, on je od velike važnosti.

MMKS ima kako ad hoc, ili privremene, funkcije, koje se obavljaju po potrebi, tako i stalne funkcije, koje se obavljaju u svakom trenutku. U privremene funkcije spadaju vođenje žalbenih postupaka, ponovnih suđenja, suđenja za nepoštovanje suda i lažno svedočenje, kao i postupaka preispitivanja konačnih presuda. Stalne funkcije uključuju zaštitu žrtava i svedoka, nadzor nad sprovođenjem kazni, pomoć nacionalnim sudovima kao i čuvanje arhiva i rukovođenje njima. Te funkcije obezbeđuju da se bitni rezidualni elementi MKSJ nastave i pošto on zatvori svoja vrata, kao i da ljudi iz bivše Jugoslavije imaju mogućnost za kontinuirani pristup podršci i resursima koji su ranije bili dostupni putem Međunarodnog suda.

Što se tiče predmeta koji su se prethodno vodili pred MKSJ, Mehanizam trenutno postupa po žalbama u predmetima Karadžić i Šešelj, kao i u ponovnom suđenju u predmetu Stanišić i Simatović, koji se pred MMKS sada nalazi u pretpretresnoj fazi.

* Kakvo je stanje u preostalim predmetima pred Haškim tribunalom – Mladić, Prlić…?

– Nedavno su iznete završne reči u predmetu Mladić i Pretresno veće je sada započelo većanje. To je poslednje suđenje koje se odvija pred Međunarodnim sudom i ujedno jedan od njegovih najsloženijih predmeta. Očekuje se da će presuda biti izrečena u novembru 2017, a u slučaju da budu uložene žalbe na nju, njima će se baviti Rezidualni mehanizam za međunarodne krivične sudove (MMKS), institucija koja će biti pravni naslednik MKSJ.

Predmet Prlić i drugi uključuje šestoricu optuženih za koje je Pretresno veće zaključilo da su odgovorni po više tačaka za zločine protiv čovečnosti, kršenje zakona i običaja ratovanja i/ili teška kršenja Ženevskih konvencija u vezi sa zločinima koje su počinili pripadnici Hrvatskog vijeća obrane (HVO) u Bosni i Hercegovini. Ovaj se predmet trenutno nalazi pred Žalbenim većem, i kao predsedavajući sudija mogu potvrditi da će presuda biti izrečena najkasnije u novembru 2017. Neumorno radimo na tome. Žalbena rasprava biće održana u martu 2017, posle čega ćemo moje kolege i ja započeti većanje i pripremiti presudu u ovom predmetu.