Trideset godina od prvih višestranačkih i predsedničkih izbora u Srbiji

Parlamentarni izbori bili su sprovedeni 9. i 23. decembra po većinskom sistemu sa 250 izbornih jedinica u kojima je biran po jedan narodni poslanik, a izbore je obeležila za današnje uslove velika izlaznost.

U biračke spiskove bilo je upisano nešto više od sedam miliona birača a na glasanju je učestvovalo oko pet miliona, odnosno 71,49 odsto.

Uprkos relativnoj većini od oko 46 odsto glasova, Socijalistička partija Srbije je osvojila apsolutnu većinu mandata (77,6 odsto), zahvaljujući većinskom izbornom sistemu.

Tako su socijalisti imali 194 poslanika u parlamentu, Srpski pokret obnove (SPO) 19, Demokratska stranka sedam, nacionalne manjine 14 a po jednog ili dva poslanika osvojilo je više danas nepostojećih partija ili grupa građana.

Izbore su bojkotovale stranke Albanaca sa Kosova i Metohije.

Na prvim izborima stranke su imale i svoje slogane sa kojima su nastupale u kampanji. Tako je SPS imao slogane „Sa nama nema neizvesnosti“ i „Srbija se saginjati neće“, demokrate su istakle slogane „Vreme je“ i „Prelomite pametno“, dok je SPO imao slogane „Snaga, pobeda, obnova“ i „Sutra počinje odmah“.

Paralelno sa izborima za prvi saziv višestranačke skupštine održani su i predsednički izbori na kojima je učestvovalo čak 32 kandidata.

Ubedljivo je pobedio Milošević, koji je dobio podršku 65,34 odsto učesnika izbora.

Na drugom mestu bio je lider SPO-a Vuk Drašković sa 16,4 odsto a zatim Ivan Đurić, Sulejman Ugljanin i Vojislav Šešelj.

Među 32 kandidata na tim prvim predsedničkim izborima bila je samo jedna žena – Ljiljana Đuić, ispred grupe građana, koja je osvojila 0,07 odsto, odnosno 3,425 glasova.