Kipar je juče obeležio 35. godišnjicu od invazije turskih snaga koje su zauzele jednu trećinu severnog dela sada podeljenog mediteranskog ostrva. Sirene su se čule u 5.30 ujutro, kada su se 20. jula 1974. na Kipru iskrcali prvi turski vojnici, zvanično da bi zaštitili kiparske Turke koji su tada predstavljali manje od 20 odsto stanovnika.
Oni su se iskrcali pet dana posle neuspelog puča koji su izvršili kiparski Grci nacionalističke orijentacije u nameri da ujedine ostrvo s Grčkom u kojoj je tada na vlasti bila vojska. U toku jučerašnjeg prepodneva organizovano je nekoliko verskih ceremonija u Nikoziji u znak sećanja na vojnike i civile koji su ubijeni ili su nestali tokom te blic ofanzive. Ofanziva je završena 30. jula formiranjem „zone bezbednosti“ pod kontrolom Ujedinjenih nacija duž „zelene linije“ koja je od 1964. delila dve zajednice. Turska vojska kontroliše 37 odsto ostrva. Prema podacima UN, 1.468 kiparskih Grka i 502 kiparskih Turaka su nestali tokom sukoba 1963-64 i turske invazije. Serija pokušaja da se ostrvo ponovo ujedini do sada su propali. Od septembra 2008. godine dva ostrvska lidera, kiparski predsednik Demetris Hristofjas i vođa turskog dela Kipra (koji priznaje jedino Ankara) Mehmet Ali Talat (na fotografiji) otpočeli su nove pregovore ali za sada nije zabeležen neki opipljivi napredak. Kiparski Grci žele da se formira federacija pod vlašću jake centralne države, što kiparski Turci odbijaju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
