Foto: N1 (Arhiva)Ne smemo da pristanemo da ne govorimo, ja i ne znam kako se na to pristaje, izjavio je FoNetu glumac Branislav Trifunović, dok Milena Vasić iz YUCOM upozorava da su danas u Srbiji, pored prava na slobodu izražavanja, svakodnevno ugrožena i druga ljudska prava.
„Ugrožena su prava na slobodu okupljanja, prava majki s decom koja su egzistencijalno ugrožena, prava radnika, osnovna prava“, objasnila je Vasić, u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet.
Mi danas pričamo o trećoj generaciji prava, poput prava na zaštitu životne sredine, a nismo zaštili ni prve dve generacije, predočila je ona, misleći na politička, ekonomska i socijalna prava.
Imajući u vidu sve to, kao i činjenicu da se na drugim stranama sveta ljudi bune i zbog manje važnih problema, postavlja se pitanje zašto je u Srbiji letvica građanske tolerancije tako visoko postavljena.
„Često citiram jednog svog prijatelja koji kaže: ‘Mi nismo narod, mi smo stanovništvo’. I mislim da je to istina. Mi smo bili narod. U Prvom svetskom ratu smo bili ozbiljan narod. U Drugom svetskom ratu smo bili narod“, istakao je Trifunović.
„I od tada više nismo narod“, ukazao je on i objasnio „da smo postali stanovništvo kojim barata ko kako stigne i kome kako odgovara“.
Trufinović se u razgovoru s novinarkom Tamarom Skrozzom zapitao šta čoveka koji sedi i ćuti, koji levitira u prostoru u kojem živi, razlikuje od, na primer, ljubičice na nekoj livadi.
„Stvarno bih voleo da pitam te ljude: ‘Šta si ti više uradio za Srbiju od ove ljubičice?’ Ona je bar lepa i miriše. A šta si ti uradio? I dokle ćeš tako? I kako smeš da pogledaš ljubičicu u oči?“, poručio je Trifunović.
Oboje sagovornika FoNeta ukazuju da država danas ne ispunjava svoju dužnost prema građanima.
Vasić napominje da bi država, pre svega, trebalo da poštuje Ustav koji je sama i donela, da poštuje podelu vlasti i omogući nezavisno pravosuđe. S druge strane, Trifunović tvrdi da ovde zapravo nema ni građana, ni države, pa se ne može očekivati ni ispunjavanje dužnosti.
U međuvremenu, uprkos brojnim protestima koji se organizuju u Srbiji, ni jedan od njih nema dugoročnog efekta. Političko nasilje sve je prisutnije, ni fizičko nije izuzetak, dok je anatemisanje drugog i drugačijeg mišljenja sve snažnije. Više nije jasno gde je granica posle koje čovek ne može i ne želi da trpi, da pravi kompromise sa sobom, svojim principima i svojom budućnošću.
Vasić predviđa da bi ljudi u Srbiji mogli da se pobune i pobuniće se definitivno zbog egzistencijalne ugroženosti, jer egzistencijalno ugrožen čovek, koji više nema sredstava za život, više nema ni šta da izgubi.
S tim u vezi, Trifunović podseća da je u Parizu sto hiljada „žutih prsluka“ prinudilo vlast da s njima razgovaraju i razmatraju „šta će i kako će“.
„Ovaj naš gospodin, njemu ni pet miliona neće biti dovoljno da prestane da bije. A tamo je 100 hiljada ljudi izašlo i reklo: ‘Šta ‘oćete, bre vi…? Eto. Svaka im čast“, istakao je Trifunović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
