Da će Južni tok Rusiji doneti veliku ekonomsku dobit čini se nesumnjivim, jer bi obim prodaje prirodnog gasa trebalo drastično da poraste i da se prostorno proširi. Istovremeno se govori i o geopolitičkoj pobedi Kremlja, jer Rusija snažno „steže“ Evropu i plete paučinu gasovoda u koju je „zaglavilo“ desetine zemalja. Ipak, ima i stručnjaka koji Južnom toku predviđaju katastrofu.
Izgradnja Južnog toka – transnacionalnog projekta gasovoda konzorcijuma Gasproma i drugih firmi, koji će preko Crnog mora ići za Bugarsku i Srbiju, te dalje ka Hrvatskoj, Austriji i Italiji (uz dva, kraka za Grčku i Republiku Srpsku – treba da počne krajem 2012. Završetak se predviđa za 2015. godinu. Očekuje se da će kapacitet „Južnog toka“ biti 63 milijarde kubika godišnje, a projekat je procenjen na gotovo devet milijardi dolara. Zvanični cilj poduhvata je povećanje obima izvoza gasa i sniženje zavisnosti Rusije od zemalja-tranzitera.
Ali još je sveže sećanje na januar 2006. kada je Rusija zavrnula ventile i ostavila čitavu Evropu bez gasa optuživši Ukrajinu (preko čije teritorije je u Evropu išlo 80 odsto ruskog gasa) da je, pored toga što nije redovno plaćala, još i krala pozamašne količine gasa koji je bio namenjen drugim zemljama. EU je optužila Rusiju da ne poštuje ugovore o isporuci gasa i tako je oživljena ideja iz 2000. godine o zaobilaženju Ukrajine na putu gasa ka Evropi.
Stavovi javnog mnjenja u Rusiji u vezi s ovim projektom uglavnom su optimistični, za razliku od „zapadnih“, pre svega onih u Poljskoj, Ukrajini, Belorusiji i pribaltičkim državama koji su najčešće negativni, svakako i pod uticajem SAD. Analitičar Jurij Barančik pisao je o „stvaranju razvijene infrastrukture energetskih tokova“ kao vrlo važne za transformisanje teritorije Rusije u glavnu trgovinsku magistralu u Evroaziji. Barančik smatra da će „Južni tok“ rezultirati smanjenjem geopolitičke uloge Istočne Evrope u kontekstu evroazijskih integracionih procesa, što će, verovatno, „dovesti do toga da SAD prekinu žarku podršku takvim zemljama kao što su Finska, Estonija i Poljska i okrenu se saradnji s glavnim zemljama regiona“.
„Projekat neće biti završen“, rekao je u intervjuu radio stanici „Era-FM“ Aleksandar Narbut, ukrajinski stručnjak za energetiku, i uz dosta ironije dodao da ćemo svi u decembru videti „kako Gasprom utapa nekoliko cevi u Crno more“. Narbut se pozvao i na pisanje Frankfurter algemajne cajtunga prema kojem Vlada Nemačke mora nagovoriti Rusiju da odustane od „Južnog toka“, previše skupog projekta, koji će još više povećati cenu transporta gasa.
Narbut je skrenuo pažnju i na smanjenje obima tranzita gasa kroz Ukrajinu: „Potencijal ukrajinskog tranzita ka Evropi je do 145 milijardi kubika. A u praksi ćemo ove godine možda imati nešto više od 92 milijarde kubika prirodnog gasa.“ Šef Gasproma Aleksej Miler je izjavio da je tokom godine padao nivo upotrebe gasa u većini zemalja Evrope, naročito u Grčkoj. Po pregledu iz prve polovine 2012, obim izvoza je smanjen na 9,5 milijardi kubika, u odnosu na isti period prošle godine. Iako je kapacitet „Južnog toka“ maksimalno 63 milijarde kubika godišnje, što je u sadašnjim uslovima sasvim dovoljno, ne treba zaboraviti da kriza u Evropi neće trajati večito, te će potražnja za gasom rasti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
