Kanadska književnica Alis Manro 110. je dobitnik Nobelove nagrade za književnost. Nobelov komitet je u svom obrazloženju Manroovu nazvao „majstorom savremene kratke priče“, žanra koji je do sada retko nagrađivan ovom prestižnom nagradom.
Manroova je inače prva autorka iz Kanade koja je osvojila Nobelovu nagradu za književnost i jedna je od samo 13 žena kojima je to pošlo za rukom.
Prema oceni kritike, Manro je jedna od najznačajnijih savremenih pripovedačica, i često je nazivaju „kanadskim Čehovom“. Ona je do sada objavila deset zbirki pripovedaka i roman „Život devojaka i žena“ (kod nas je izdavačka kuća Agora objavila nekoliko njenih knjiga). Osvojila je tri puta najvažnije kanadsko priznanje Gavernor, a 2009. dobila je Bukerovu nagradu za životno delo. Inače, Manro je već godinama pominjana kao jedan od potencijalnih laureata, a, iako je Haruki Murakami bio sigurni favorit u kladionicama, ona je bila odmah iza njega.
Alis Manro rođena je 10. jula 1931. u provinciji Ontario. Majka joj je bila učiteljica, dok joj je otac radio na farmi lisica. Upisala je novinarstvo i engleski jezik, ali je studije napustila kada se udala 1951. godine. Zajedno sa svojim suprugom otvorila je knjižaru, koja i dalje radi. Kratke priče je počela da piše još kao tinejdžerka, a prvu knjigu je objavila 1968. godine.
Njena dela karakteriše jasnoća stila i psihološki realizam, a priče su locirane u malim mestima jugozapadnog Ontarija, gde autorka i danas živi. Slično kao u delima Vilijema Foknera i Flenerija O’Konora, junaci dolaze u sukob sa uskogrudim shvatanjima sredine i suprotstavljaju se duboko ukorenjenim tradicijama. Ta konfrontacija, međutim, u ovim pričama najčešće ostaje nevidljiva, zatomljena u svesti glavnih junakinja, dok pripovedačku tenziju generiše odnos između prividno nepomućenog toka stvarnosti i stremljenja likova iz priča – otud i poređenje sa ruskim piscem. Sama radnja je u drugom planu, a konstrukcija priče počiva na trenutku epifanije, naglog prosvetljenja, neočekivanom preokretu koji svemu ispripovedanom daje drugačiju boju i značenje.
Po njenoj priči „The Bear Came Over the Mountain“ snimljen je film „Daleko od nje“, sa Džuli Kristi u glavnoj ulozi. Poslednju knjigu „Dear Life“ objavila je prošle godine. Dva puta se udavala i ima četiri ćerke. Jedna od njih objavila je knjigu „Život majki i ćerki: odrastanje sa Alis Manro“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.