Trkulja: U Srbiji više od 80 inovativnih lekova čeka na ulazak na pozitivnu listu

Savo Pilipović, predsednik Udruženja pacijenata Srbije, naglasio je da srpsko zdravstvo može da se posmatra kao polupuna ili poluprazna čaša, što je dobra „dijagnoza“ našeg zdravstvenog sistema. Sada je situacija drastično bolja nego nekada kada je budžet za inovativne lekove iznosio – nula dinara.

„Imamo odličnu saradnju sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje i direktorkom prof. dr Sanjom Radojević Škodrić. Ono što nije dobro u zdravstvu jeste činjenica da nemamo predvidivost u nabavci novih inovativnih lekova. Nikada ne znamo kada će se odobriti nova lista ovih terapija. Nadali smo da će se to dogoditi do kraja ove godine, a sada se pitamo hoće li to biti do Vaskrsa. Potrebni su nam instrumenti koji će garantovati da će država nabavljati redovno nove inovativne lekove. Potrebna je posebna budžetska linija za to. Napredujemo nedovoljno brzo. Nekoliko desetina lekova čeka na odobrenje. Mislimo da je bitno i analizirati efikasnost terapija, da se novac ne bi razbacivao tamo gde to nije neophodno“, rekao je Pilipović dodavši da je odličan potez ministra zdravlja Zlatibora Lončara organizovanje akcija besplatnih preventivnih pregleda, kao i inicijativa da SPC pruži podršku aktivnostima za doniranje organa.

U Srbiji više od 80 inovativnih lekova čeka na ulazak na pozitivnu listu, pojasnio je dr Bojan Trkulja, direktor Udruženja inovativnih proizvođača lekova „INOVIA“, koji je istakao da je veliki rezultat u stavljanju inovativnih lekova na listu napravljen, da su rezultati vredni poštovanja, ali da naša zemlja uprkos ulaganjima i dalje kaska za drugim državama po izdvajanjima u ovoj oblasti. Manje novca se na to daje u Srbiji nego u Bugarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj, Mađarskoj.

„Ako budžet za inovativne lekove poraste za 50 odsto, mi ćemo stići za pet godina tamo gde je Bugarska danas. Ulaganje u zdravstvo se u poslednjih pet godina uvećalo, ali ulaganje u lekove nije pratilo porast budžeta za zdravstvo. Poenta je da osiguranici imaju moderne inovativne lekove koje medicina može da pruži. Suštinski korak napred može da se napravi uz dugoročni dogovor Ministasrtva financija i Vlade Srbije. Ukoliko ne rešimo pitanje lekova koji zaostaju, nikada nećemo moći da omogućimo terapije kojima se leče ljudi u zemljama u okruženju“, smatra dr Trkulja.

Njegov stav je da kao država imamo dva puta: da nastavimo da radimo kao i do sada i da 2029. godine sednemo i kažemo da nismo uspeli da rešimo problem, ili da se kaže da je strateški cilj da imamo zdravu populaciju, da podignemo nivo javnog zdravlja kontinuiranim ulaganjem u infrastrukturu, zdravstvene radnike i nove lekove.

„Danas pričamo o lekovima koji menjaju prognozu bolesti. Moramo da se zapitamo, da li nam je važnije ulaganje u borbene avione ili u zdravlje i lekove? I za predstavnike farmaceutskih kompanija je bitno da postoji predvidivost i da se zna koliko će novca za moderne terapije biti odvojeno za tri ili pet godina. Mi ne znamo da li postoji plan za stavljanje novih inovativnih lekova u 2025. godini. Imamo uverenja da će biti, ali ne kada i koliko“, istakao je dr Trkulja.

Bojana Marković, član Upravnog Odbora Udruženja pacijenata Srbije, rekla je da je svakom pacijentu bitno da ima dostupne terapije, jer su veoma važna prava na zdravlje i život.

„Svako ima pravo na zdravstvenu zaštitu i korišćenje terapije koja je neophodna za lečenje neke bolesti. Ima bolesti gde nisu dostupne inovativne terapije, a neke bolesti su zaboravljene gde nemamo predstavnike udruženja pacijenata. Inovativne terapije su od izuzetnog značaja zbog kvaliteta života pacijenta ali i da mu se bolest ne bi pogoršala“, istakla je Markovićeva.

Prema rečima dr Nikole Beljića, treba imati na umu da kada neko ima malignu bolest može da se vrati u potpuno novi život zahvaljujući inovativnim terapijama.

„Bitno je da uhvatimo priključak sa zemljama u okruženju. Preventiva, rana dijagnostika, skrining i obezbeđivanje terapija koje će uticati na kvalitet života pacijenata jer će i njihove porodice živeti drugačije, nešto je što je neophodnost“, dodao je dr Beljić.

Vesna Vuković Kojović, iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, navela je da se oni trude da kontinuirano obezbeđuju i stavljaju lekove na pozitivnu listu.

„Lekarima se daje više mogućnosti lečenja inovativnim lekovima, a napredovala je i dijagnostika. Suština lečenja je da dođemo u situaciju da se inovativni lek daje onda kada je potreban i kome je potreban. Uradili smo mnogo, ali znamo da to nije dovoljno. Sve više se ide ka individualizaciji terapije. Izazovi nas tek čekaju. Niko ne može da veruje koliko je teško biti u zdravstvenom sistemu i razmišljati o tome šta sve treba da se nabavi. Lekovi su samo deo neophodnih uslova koje treba pružiti“, rekla je Vuković Kojović.