Iako se Francuska doživljava kao kolevka hedonizma, luksuza i slatkog života, poslednje dane 2008. nije obeležilo poznato svečarsko raspoloženje većnezadovoljstvo srednjoškolaca predloženim reformama školskog sistema. Učenici su bunt uglavnom iskazali organizujući ulične demonstracije, a pojedini su pokušali da sabotiraju nastavu. Iako je ovih dana situacija uglavnom mirna, Jelisejska palata strahuje od reprize velikih demonstracija iz 1968, koje su se proširile na gotovo čitav Stari kontinent. Imajući u vidu činjenicu da učenici najavljuju nove proteste za 29. januar, stiče se utisak da takve bojazni nisu bez osnova.
Pod pritiskom ljutitih srednjoškolaca i njihovih nastavnika, ministar prosvete Ksavijer Darkos nedavno je doneo odluku da odloži sprovođenje u delo najavljenih reformi. Ipak, ovaj odani saradnik šefa države Nikole Sarkozija nedvosmisleno je stavio do znanja javnosti da vlada u Parizu neće pokleknuti pod pritiscima i odustati od ambicioznih planova o značajnim promenama u obrazovanju. „Neću oklevati jer imam obavezu prema budućim generacijama da sprovedem korenitu reformu školstva“, izjavio je Darkos.
Za razliku od državnih zvaničnika koji ocenjuju da će država konačno dobiti model obrazovanja na kojem bi joj mogle pozavideti susedne zemlje, učenici smatraju da će sprovođenjem reformi biti dovedeni u pitanje mnogi segmenti školskog sistema. Stiče se utisak da je školarcima najveći „trn u oku „ odredba novog zakona koja je nazvana „sticanje boljeg uvida u učinak učenika“. To podrazumeva veći broj testova, kao i pružanje detaljnijih informacija roditeljima o opštem uspehu i vladanju njihove dece. Takođe, nastavnici će biti podvrgnuti novom sistemu provera, uključujući i nenajavljene dolaske školskih inspektora, a predviđeno je i otpuštanje 13.500 predavača.
Važna stavka u novom zakonu odnosi se na takozvano učenje o moralu, budući da će od prvog dana školovanja deca biti podsticana da uvide značaj razlikovanja dobra i zla. Da bi shvatili potrebu brižljivog čuvanja starih vrednosti, učenici će ubuduće morati da znaju reči državne himne, popularne Marseljeze. Mada se roditelji u načelu slažu da je takva inicijativa valjana i opravdana, ima i onih koji tvrde da je nepotrebna. Kao argument za to navode činjenicu da je „nastava o moralu“ većdecenijama prisutna u školama. Štaviše, najglasniji Sarkozijevi protivnici savetuju mu da bi trebalo da nauči pojedine saradnike da se „prikladnije ponašaju“ i ličnim primerom pokažu mladima kako se treba vladati.
Veliku enigmu predstavlja i najava da će biti smanjen budžet za obrazovanje, budući da su se pojavila strahovanja da će na taj način biti učinjena usluga privatnim školama koje će biti kadre da učenicima ponude bolje uslove za obrazovanje. Mladi koji sebe nazivaju buntovnicima s razlogom tvrde da će im takva mera, kao i plan o uvođenju jedinstvene mature umesto specijalizovane, po smerovima, značajno umanjiti šanse za pronalaženje prikladnog radnog mesta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
