Troje advokata zaradilo koliko i njihovih 511 kolega

Toliki broj odbrana su zajedno imala čak 492 druga advokata, angažovana mnogo ređe od njihovih pet kolega. Samo tri advokata zaradila su po više od šest miliona dinara.

Tokom četiri godine Predrag Šekara je po službenoj dužnosti branio 362 osobe. Prema podacima sudova i policije, on je najviše puta postavljen advokat u ime države na području Beograda. Od početka 2012. do kraja 2015. godine za ovu vrstu advokatskih poslova je zaradio skoro 2,5 miliona dinara.

Iako je imenovan najviše puta, Šekara nije naplaćeniji beogradski branilac po službenoj dužnosti. Njegov kolega Goran Jovandić je kroz državne odbrane u istom periodu zaradio približno 14,7 miliona dinara. Novinarima Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) je rekao da je taj iznos mnogo manji, ali nije dao dokaze za to.

Po visini prihoda od službenih odbrana slede Dragomir Mrdalj sa skoro 9,7 miliona dinara i Nemanja Govedarica sa više od 6,9 miliona dinara.

Branioce po službenoj dužnosti imenuju sudovi, tužilaštva i policija, a plaća ih država. Ove institucije bi trebalo da pozivaju branioce po redosledu sa spiska advokata nadležne advokatske komore – u ovom slučaju Advokatske komore Beograda. Istraživanje CINS-a pokazuje drugačiju praksu.

CINS je više od godinu dana prikupljao podatke o svim postavljanjima i zaradama advokata na području Beograda za period od početka 2012. do kraja 2015. godine. Informacije su dostavili Prvi, Drugi i Treći osnovni sud, kao i Policijska uprava za grad Beograd. Podaci o postavljenim advokatima u policijskoj stanici Obrenovac obuhvataju samo 2015. godinu, jer su ranija dokumenta uništena u poplavama 2014. godine. Osnovni sudovi u Lazarevcu, Mladenovcu i Obrenovcu, osnovani posle reforme sudstva krajem 2013. godine, podatke o službenim odbranama imaju od 2014. godine.

Viši sud je dostavio podatke o postavljanjima za 2014. i 2015. godinu, a u odgovoru su naveli da pre 2014. nisu vodili evidenciju elektronski, kao i da zarade ne mogu da odvoje od ostalih troškova po ovom osnovu.

Podaci osnovnih tužilaštava nisu sadržani u CINS-ovoj bazi, iako i ona postavljaju branioce po službenoj dužnosti od oktobra 2013. godine, kada je uvedena tužilačka umesto sudske istrage. Većina tužilaštava su u odgovorima navodila da nemaju dobru evidenciju o postavljanju službenih branilaca, kao ni mogućnost izdvajanja njihovih zarada od drugih isplata.

Novinari CINS-a su od beogradskih sudova i policije duže od godinu dana prikupljali podatke o odbranama po službenoj dužnosti, za period 2012–2015. Od dobijenih informacija napravljena je baza podataka sa postavljanjima i zaradama za 1.617 advokata, koja će biti objavljena u četvrtak 13. oktobra. Više tužilaštvo i većina osnovnih tužilaštava u Beogradu ne vode odvojenu evidenciju o službenim odbranama, pa njihovi odgovori nisu uvršteni u bazu ni u ovaj tekst.

Postoje značajne razlike u učestalosti imenovanja po službenoj dužnosti. Da su pozivani po redu, svaki od 1.617 advokata bi u proseku imao devet ili 10 odbrana. U praksi, tek je jedna trećina – njih 536 – imala 10 ili više postavljanja. Ostali su branili ređe, a 321 branilac je u četvorogodišnjem periodu angažovan samo jednom ili dva puta. Suprotno tome, pet najčešće imenovanih advokata imalo je pojedinačno po više od 100 odbrana.

Bez obzira da li im je novac već isplaćen ili će tek biti, 88 advokata je ostvarilo pojedinačne zarade od preko million dinara, od čega troje po više od šest miliona. Ta tri advokata su zajedno prihodovala skoro 31,3 miliona dinara, koliko i njihovih 511 kolega.

CINS je kontaktirao najčešće imenovane i najviše plaćene advokate. Oni koji su pristali da razgovaraju kažu kako su se odazivali na pozive institucija jer drugi advokati to nisu želeli.

Advokati sa mnogo manje službenih odbrana objašnjavaju da u praksi to izgleda drugačije.

Željko Simić je u četiri godine imao 19 odbrana i zaradio je nešto više od milion dinara, a kaže da se odazivao uvek kada je bio u Beogradu. Nije zadovoljan kako sistem funkcioniše pošto se redosled ne poštuje: „Očekujemo da kada smo na redu budemo pozvani i očekujemo da se na vreme isplati taj novac“.

Omer Ćehović, advokat i predsednik Udruženja za vladavinu prava i socijalnu pravdu, veruje da je pozivan samo kada niko drugi nije želeo – svega tri puta u poslednjih 10 godina. Prvi put su ga zvali u toku noći, drugi put za dežurstvo od petka uveče do subote ujutru, a poslednji put pred košarkaško finale Srbija-SAD na Olimpijskim igrama ove godine.

Prema rečima Slobodana Šoškića, predsednika Advokatske komore Beograda, advokati se namerno prekoredno angažuju, a nameštaju se i isplate: „Te enormne zarade po službenoj dužnosti, ako idete po redu, nikad ne može da ostvari jedan (advokat)“.

Ipak, prema njegovim rečima, komora nema kapacitet da reši ove probleme, već bi to trebalo da rade oni koji imenuju branioce.

Zakonik o krivičnom postupku obavezuje institucije da dodele branioce po službenoj dužnosti uhapšenim i pritvorenim osobama, radi saslušanja. Branioce moraju imati i oni koje tužilaštva i sudovi terete za krivična dela za koja su kazne zatvora od osam ili više godina (teške krađe, silovanja, ubistva, teži oblici zloupotrebe službenog položaja i drugo).

Te enormne zarade po službenoj dužnosti, ako idete po redu, nikad ne može da ostvari jedan (advokat).

Policija i pravosudne institucije pozivaju branioce sa spiska advokata koji su se prijavili za odbrane po službenoj dužnosti, a koji im dostavlja advokatska komora. Advokati su poređani po azbuci i trebalo bi da budu pozivani po redu.

U odnosu na ostale institucije za koje je CINS dobio podatke, MUP prednjači po broju postavljanja (6.151 advokat) i po iznosu naknada za službene odbrane (164,4 miliona dinara).

Od ukupno 362 službene odbrane, Predrag Šekara je u policijskoj stanici prigradskog naselja Grocka imao 343. Dešavalo se da u jednom danu na području Beograda zastupa čak četiri uhapšena lica. Nije želeo da odgovara na pitanja novinara CINS-a kako bi objasnio ovaj broj postavljanja.

Na drugom i četvrtom mestu po broju službenih odbrana našli su se supružnici Milorad i Snežana Matejić. Milorad je postavljen 259 puta, od čega 170 u policijskoj stanici Barajevo. Snežana je branila po službenoj dužnosti 130 puta, takođe pretežno u Barajevu.

Milorad Matejić kaže da su njih dvoje jedini koji pristaju da dođu u stanicu u Barajevu i brane privedene.

„Ako stane policija da radi, onda smo izgubili sve. Budući da sam i narodni advokat (…) ljudi mi se obraćaju i eto željan sam da za moje selo uradim nešto više“, objašnjava Matejić i dodaje da je znao ustajati u dva ili tri sata noću radi ovih poslova.

Od ukupno 259 imenovanja tokom četiri godine u policijskoj stanici u Barajevu – 251 je pripalo porodici Matejić.

Iz ove policijske stanice su u dopisu CINS-u naveli da su sarađivali sa manjim brojem advokata radi efikasnosti, odnosno, zbog toga što malo njih žele da brane u Barajevu zbog udaljenosti od Beograda i poštovanja vremenskih ograničenja koje predviđa zakon.

Milica Vlahović je za četiri godine imala 139 odbrana po službenoj dužnosti, od čega 114 u policijskoj stanici Lazarevac – preko puta koje se nalazi njena kancelarija.

„Niko nije hteo da ide noću, meni su dolazili, molili, ne mogu ljudi da završe saslušanje bez prisustva advokata. (…) Ja sam bukvalno izlazila njima u susret“, kaže Vlahović.

Srećko Kosanović, profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta Union, kaže da angažovanje samo advokata iz određenog mesta nije dobro rešenje jer oni mogu da budu u blizini i da dođu kad je hitno, ali nije svaki slučaj takav. Dodaje da su advokati prihvatili obavezu kada su se prijavljivali za službene odbrane i da su znali da je spisak jedinstven za ceo grad, pa je tako moguće da neko i želi da krene u Barajevo i tamo bude relativno brzo.

Svi advokati za koje je CINS prikupio podatke zaradili su ukupno oko 446,8 miliona dinara, s tim da se deo ovih prihoda odnosi i na odbrane pre 2012. godine. Država je u prošlosti sporo isplaćivala advokate po službenoj dužnosti, nekada i sa nekoliko godine zakašnjenja, zbog čega su mnogi podnosili tužbe.

U ove podatke nisu uračunati podaci Višeg suda koji CINS-u nije dostavio pojedinačne zarade. Ipak, dostavili su ukupni iznos – tokom četiri godine su za odbrane po službenoj dužnosti isplatili skoro 682,5 miliona dinara, više nego sve ostale institucije zajedno. Zbog težine krivičnih dela koje procesuira, Viši sud advokatima plaća veće naknade nego druge institucije.

Tarifa prema kojoj se državnim advokatima obračunava zarada manja je za 50% u odnosu na uobičajene advokatske tarife u krivičnom postupku. Advokati troškove mogu da traže tek kad završe zastupanje.

Dragomir Mrdalj je drugi najplaćeniji, a peti najčešće postavljani advokat. Živi blizu Palate pravde, gde je sedište nekoliko beogradskih tužilaštava i sudova – među kojima je i Prvi osnovni sud. Od ukupno 119 odbrana po službenoj dužnosti, Mrdalj je 67 puta bio postavljen na ovom sudu, a tokom 2013. godine je pozivan i više puta u toku jednog dana. Sud je kao objašnjenje naveo da im je branilac bio potreban odmah, jer je pretres bio u toku, a u par slučajeva je angažovan jer je “već bio u zgradi”.

Mrdalj objašnjava da je često pozivan zato što živi blizu i nije mu bio problem da brani noću, po kiši i snegu: “Ja sam neko ko je u to vreme tek počeo da radi i nisam odbijao ništa. Ta uprava je valjda mene zvala jer je znala da se na mene može osloniti. (…) Dolazio sam jako brzo”.

Dodaje da je kao mlad advokat (trenutno ima 37 godina) tražio od sudova da bude postavljan po službenoj dužnosti kako bi stekao iskustvo.

Željko Simić je stariji od Mrdalja samo dve godine, ali je imao mnogo manje odbrana po službenoj dužnosti – od ukupno 19, pet ih je bilo pred Prvim osnovnim sudom. Razlike u broju postavljanja među advokatima na ovom sudu su veće nego na druga dva beogradska osnovna suda.

Ivana Ramić, sudija i portparol Prvog osnovnog suda u Beogradu, kaže da je moguće da neki advokati imaju utisak da su preskočeni, a da u stvari nisu mogli da budu kontaktirani jer sud nema uvek ažurne podatke o kontaktima advokata. Dodaje da sud u nekim slučajevima zadržava branioce koje je tužilaštvo postavilo u fazi istrage, pošto su oni od početka u predmetu.

Čak i kada bi se poštovalo ravnomerno pozivanje advokata po azbučnom redu, taj sistem nije idealan, navode neki od sagovornika CINS-a. Ukoliko se osoba sumnjiči za ubistvo, a na redu da brani je advokat stručnjak za krađe, to bi moglo značiti problem za osumnjičene.

„Doći ćeš na onog advokata koji slabo zna materiju, koji nema iskustva, koji nema saznanja iz te oblasti krivičnog dela. (…) Interes da se ostvari delotvorna odbrana je veći nego da se poštuje slepo redosled“, kaže predsednik Advokatske komore Beograda Slobodan Šoškić.

Sudija Ivana Ramić objašnjava da ovakve situacije mogu biti na štetu osumnjičenih, ali da bi o tome komora morala da vodi računa pošto sud nema uvid u to za šta je određeni advokat stručan.

Neki od sagovornika CINS-a navode da je sistem sada malo bolje uređen nego ranije. Ipak, Željko Simić kaže da bi propise trebalo menjati pošto isti problemi postoje godinama.

Profesor Srećko Kosanović kao rešenja predlaže centralizovanje zvanja advokata ili barem praćenje postavljanja i isplata. Druga opcija je da država unajmi manji broj kompetentnih advokata koji će biti u obavezi da se odazovu, a kojima bi se mogla obezbediti stalna primanja.

Prema rečima advokata Omera Ćehovića, trebalo bi uvesti rigorozne kazne za nepozivanje advokata po redosledu.