Narednih dana u Srbiji do 36 stepeni, noći tropske, veoma visok nivo UV zračenja: Šta savetuju stručnjaci?

Naredna tri dana Srbija je obojena u naranžasto i crveno, što znači da će UV indeks biti na visokom i veoma visokom nivou.

Maksimalna dnevna temperatura danas će biti do 31 stepen, uz visok indeks UV zračenja. Za petak i subotu meteorolozi RHMZ prognoziraju temperature do 34 stepena Celzijusova, sa veoma visokim UV indeksom, dok će u nedelju i ponedeljak temperature ići od 32 do čak 36 stepena.

“Do kraja sedmice pretežno sunčano i sve toplije, ponegde uz malu ili umerenu oblačnost. U urbanim sredinama tropske noći, naročito od vikenda”, najavluju iz RHMZ.

Koliko je izlaganje suncu štetno?

Kako su i ranije stručnjaci Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut” upozoravali, sunčanje u umerenim količinama predstavlja izvor zdravlja jer jača odbrambene snage organizma i povećava količinu kalcijuma u krvi i kostima stvaranjem vitamina D, ali preterano izlaganje suncu može da bude štetno.

„Osim sunčanice i toplotnog udara, prekomerno izlaganje sunčevim zracima nosi i određeni rizik po zdravlje tako što oštećuje kožu, oči i imuni sistem. Može doći do katarakte odnosno zamućenja očnog sočiva koje dovodi do smanjenja vida i eventualnog slepila. Izaziva, takođe, opekotine i alergijske promene na koži od crvenila do bolnih plikova. Prekomerno izlaganje suncu dovodi i do raka kože. Postoji više različitih tipova raka od kojih je najmaligniji maligni melanom kože“, naglašavaju iz Instituta Batut.

U mnogim zemljama zdravstveni problemi povezani sa UV zračenjem su u porastu, naročito rak kože, a povećana izloženost UV zracima u tome svakako ima značajnu ulogu.

Prema podacima Batuta, samo 2020. godine u Srbiji je od malignih tumora kože obolelo 2.533 osobe oba pola, a umrlo 205. Za razliku od drugih malignih tumora kože, maligni melanom je redak tumor u obolevanju, ali zbog svojih karakteristika odgovoran je za veliku većinu smrtnih ishoda od raka.

U publikaciji koju je objavio Gradski zavod za javno zdravlje Beograd „Najčešće vrste povreda i kako ih sprečiti“ između ostalog govori se i o ultravioletnom (UV) zračenju i opekotinama koje mogu da nastanu od sunca.

U razgovoru za Danas specijalista socijalne medicine iz Centra za promociju zdravlja Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd dr Marija Marković govorila je o tome šta znači kada se kaže da „koža pamti“ i koliko dugo ljudi treba da budu izloženi suncu da bi dovelo do negativnih posledica.

„Crvenilo i opekotine su najčešće akutne posledice direktnog izlaganja sunčevim zracima. Nezaštićena koža izložena jakom suncu može izgoreti u roku od 15 minuta! Oštećenja na koži izazvana štetnim sunčevim zracima mogu postati u potpunosti vidljiva tek nakon 12 časova od izlaganja – koža koja je u toku dana „malo porumenela“ već narednog jutra može izgledati „potpuno opečeno””, istakla je doktorka Marković.

Prema njenim rečima UV zračenje ima tzv. „kumulativni efekat“, te se prekomerno izlaganje suncu i prisustvo crvenila i opekotina od sunca u mlađem uzrastu može jako štetno odraziti na zdravlje kože u kasnijem životu.

„Osim trenutnog bola koji izazivaju, one mogu, dovesti i do dugoročnih posledica kao što su pege od sunca, naboranost i prevremeno starenje kože, a najteža posledica dugotrajnog i prekomernog izlaganja suncu jeste rak kože. Kada i koje će se dugoročne posledice javiti individualna je stvar ali činjenica je da su one sve učestalije i da je najbolje potruditi se da do njih ne dođe adekvatnim merama zaštite od sunca od najranijeg životnog doba“, naglasila je dr Marković.

O vrednostima UV indeksa građani mogu da se informišu na sajtu RHMZ ali i na web portalu www.beoeko.com gde se mogu videti i detaljne preporuke za ponašanje. Vrednosti UV indeksa kreću se od nula do jedanaest i više. Ekstremne vrednosti zračenja su kada je indeks UV viši od 11 i tada se ne preporučuje izlazak napolje. Zaštita od sunca nije neophodna kada su vrednosti UV zraka 1 ili 2, osim ako se ne planira duži boravak napolju.

Kako kažu lekari, što je indeks UV zračenja veći, veći je i rizik od oštećenja kože i očiju.

„UV indeks je mera UV zračenja. Kada se prognozira UV indeks nivoa 3 ili više, neophodno je preduzeti mere predostrožnosti u pogledu zaštite od sunca. Izbegavati boravak na suncu u vreme kada su UV zraci najjači, znači u periodu od 10 do 17 časova. Ukoliko volite da se sunčate, najbezbednije je da to činite u ranim jutarnjim satima i pred zalazak sunca kada su sunčevi zraci kosi i kada je opasnost od oštećenja kože manja. Pravilo koje može biti od koristi glasi: „Gledaj svoju senku – kada je senka kratka, potraži hladovinu!“, objasnili su iz Batuta.

Za tropske dane, kada je u pitanju garderoba, savetuju šešire sa širokim obodom, laganu odeću od prirodnih materijala svetlih boja, kao i naočare za sunce sa UVA i UVB filterom, koje značajno smanjuju mogućnost oštećenja očiju. Napominju i da, recimo, mokra majica pruža značajno manju zaštitu od UV zraka.

„Deca su posebno osetljiva na UV zračenje i često provode mnogo više vremena napolju nego odrasli. Najveći deo sveukupne izloženosti UV zracima akumulira se u detinjstvu kada je i najveći rizik od nastanka opekotina na suncu. Izlaganje suncu u detinjstvu značajno doprinosi nastanku raka kože kasnije u životu. Zato bi roditelji trebalo posebno da povedu računa o zaštiti dece od UV zračenja. Novorođenčad i mala deca do treće godine života treba uvek da budu u hladu”, ističu iz Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“.

Koja podloga najviše reflektuje UV zrake

Vrsta podloge na kojoj se nalazimo – mnoge površine reflektuju UV zračenje i doprinose povećanju jačine UV zraka. Trava, zemlja i voda reflektuju manje od 10 odsto UV zračenja, dok pesak reflektuje 15 odsto, a morska pena oko 25 odsto. Sneg je posebno dobar reflektor i gotovo udvostručuje izloženost osobe UV zračenju, dok led može reflektovati i do čitavih 80 odsto sun čevih zraka.