Trotoari pešacima ili trotinetima: Radna grupa MUP-a za izmenu Zakona o bezbednosti saobraćaja još nije počela sa radom

Milan Vujanić, profesor Saobraćajnog fakulteta u penziji, kaže za Danas da je nezvanično ideja vodilja kod nas da električni trotinet treba da se vozi trotoarom i da brzina bude ograničena na šest kilometara na sat, ali da će predložiti da se trotineti ipak voze kolovozom i da se postave uslovi ko sme da ih vozi.

– Vozila na motorni pogon ne bi trebalo da voze ljudi koji nemaju bar 16 godina, jer upitno je ako se desi nesreća ko će odgovarati. Predlagaću i da se propiše polaganje testa poznavanja saobraćajnih propisa, kaže Vujanić.

Slično razmišlja i Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja. On smatra da je jedan od prvih zadataka struke da definišu šta jeste trotinet .

– Neki imaju karakteristike motocikla, dakle mogu da razviju briznu do 100 kilometara, treba definisati šta jeste električni trotinet i koja su pravila za vožnju. Struka će se definitivno baviti time kako će se sam trotinet definisati u smislu snage motora i najveće konstruktivne brzine, kaže Okanović.

Dodaje da trotoari pripadaju pešacima te da je to jedina saobraćajna površina koja je namenjena za kretanje pešaka i da bi ako dozvoli kretanje električnih trotineta kao vozila koja imaju motorni pogon, pešaci su ostali bez ičega.

– Kolovoz već pripada motornim vozilima, ako pešacima oduzmemo trotoar oni nemaju svoje. A ako se držimo ideje održive mobilnosti, gde je najvažniji učesnik u saobraćaju pešak, postavlja se pitanje ako mu uzmemo trotoar kako mi to uvažavamo pešaka, ističe Okanović.

Prema njegovim rečima, električni trotineti su najsličniji biciklima i prihvatljivo je da se oni kreću biciklističkim stazama, tamo gde nema biciklističkih staza kretali bi se kolovozom.

– Problem je što električni trotinet ima male točkove i nestabilnost proističe iz toga. Kolovoz ima neravnine koje za bicikl ne predstavljaju problem ali za trotinet da. Tako da je upitna bezbednost kretanja električnih trotineta po Beogradu i po Srbiji. Onaj ko se odlučuje da vozi električni trotinet mora da bude svestan svih tih rizika i da ih preuzme na sebe, objašnjava direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja.

Sa druge strane, Zoran Bukvić predstavnik udruženja „Ulice za bicikliste“, navodi da je razlog kretanja električnih trotineta po trotoaru to što nemaju gde drugde da budu.

– Odgovornost nije na korisniku. Ne bih išao ka zabranama nego ka donosiocima odluka da oni obezbede uslove da se ti trotineti i bicikli kreću odvojenim površinama ili da se ograniči brzina trotineta i biciklista u pešačkim zonama i trotoarima dok se ne reši pitanje prostorne raspodele, kaže Bukvić.

Ističe da su trenutno sve slobodne površine u širem centru grada okupirane automobilima i da je to problem.

– Ne treba zabraniti ni trotinete ni bicikle već razmisliti da li u ovom trenutku u Beogradu ima previše automobila i koliko prostora oni zauzimaju i da li Beograđani treba da se kreću malo održivije i da nam grad bude drugačiji, ocenjuje predstavnik udruženja „Ulice za bicikliste“.

Biciklisti i trotinetaši traže imene Zakona o bezbednosti saobraćaja

Električni trotineti u EU

U Holandiji je brzina kretanja električnih trotineta ograničena na 25 kilometara na čas i obavezna je registracija trotineta, tako da imaju i tablice. Vozači moraju imati vozačku dozvolu i moraju biti stariji od 16 godina. Francuska je vožnju trotineta zabranila na trotoaru i mogu ga voziti samo stariji od 12 godina. Velika Britanija i Švedska su u potpunosti zabranile trotinete u javnom saobraćaju zbog nedostatka infrastrukture.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Danasova škola novinarstva“ koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije, Ministarstva za kulturu i informisanje.