Trougao Beograd - Priština - Tirana 1

Omer Karabeg: O odnosu predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Albanije Edija Rame razgovaraju Jusuf Budžovi, publicista iz Prištine, i Dušan Janjić, predsednik Foruma za etničke odnose iz Beograda.

Dušan Janjić: Bio sam svedok njihovog prvog susreta novembra 2014. godine, kada se Rama kao neka vrsta ledolomca pojavio u Beogradu u prvoj zvaničnoj poseti. Tada su se Vučić i Rama opredelili za regionalnu saradnju i poboljšanje albansko-srpskih odnosa.

Slika o njihovoj saradnji počela je da se menja 2017. i 2018. kada su obojica nekako koordinirano počeli da ispoljavaju skepsu prema ulasku u Evropsku uniju i kada je lansirana priča o razmeni teritorija između Srbije i Kosova.

Sada ponovo imamo obnavljanje njihove saradnje kroz inicijativu koja se (pogrešno) zove Mini Šengen. Na sastancima u Novom Sadu, Ohridu i Tirani ponovo počinje da se obnavlja njihova proevropska agenda.

Jusuf Budžovi: Možemo reći da su u poslednje dve-tri godine odnosi Rame i Vučića bili dobri i da se to reflektovalo na odnose dve države – Srbije i Albanije. Međutim, odnosi Beograda i Prištine ne mogu se posmatrati kroz prizmu odnosa Beograda i Tirane.

Mi sa Kosova ne možemo smatrati da su ti odnosi dobri ako se ne vodi računa o tome kakvi su odnosi između Srbije i Kosova. Pominjanje razmene teritorija negativno je uticalo na ugled gospodina Rame na Kosovu, moglo bi se reći da sada ovde vlada nepoverenje prema gospodinu Rami.

Janjić: Edi Rama iz 2014. nije Edi Rama iz 2019. On je sada premijer koji je suspendovao predsednika države, njega bojkotuje pola parlamenta, on je, dakle, u krizi. Što se tiče Vučića, on trenutno deluje izuzetno jako, ali su i kod njega počeli procesi unutrašnjeg slabljenja.

NJihova zajednička inicijativa da se problem Kosova reši razmenom teritorija izazvala je mnoge nedoumice. Pre svega na Kosovu gde je postavljeno pitanje – zašto Beograd pokušava da pitanje statusa Kosova rešava sa Tiranom.

To je bio vrlo problematičan projekt koji je uzdrmao poverenje u Edi Ramu u albanskim krugovima na Kosovu a, bogami, i u regionu. Naravno – i u Vučića. Međutim, bez obzira na sve tenzije oko Kosova, Vučić i Rama bilateralno dobro funkcionišu.

Budžovi: Rama se liderski ponaša. On u poslednje vreme vrlo napadno pokušava da se nametne kao prvi čovek Albanaca na Balkanu. To je njegova velika greška zbog koje na Kosovu sve više jača nepoverenje prema njemu.

On ima velike poteškoće u svojoj zemlji. Albanija, na žalost, ne funkcioniše kao pravna država, Rama je u sporu sa predsednikom države, a poslednji lokalni izbori bili su nelegitimni. Ima puno znakova da Albanija nije više model za Kosovo.

To je korumpirana država. Svesni smo da je regionalno povezivanje jedan od uslova da Balkan postane deo Evropske unije. Ali Tirana, dok gradi odnose sa Beogradom, mora uvek imati na umu poziciju Kosova.

Janjić: Kriza u odnosima Beograda i Prištine predugo traje. Ne može se rešiti u bilateralnim odnosima. Ni Beograd, ni Priština nemaju za to dovoljno kapaciteta.

U takvoj situaciji inicijative poput one koju pogrešno zovu Mali Šengen – jako su dobrodošle. Time se relativizuje pitanje granica.

U tom smislu može pomoći Albanija. Možda sam Rama danas može manje da pomogne nego ranije, ali jedna demokratska Albanija koja bilateralno sarađuje i sa Kosovom i sa Srbijom i koja podržava regionalne inicijative – i te kako može pomoći.

Budžovi: Na Kosovu se misli da Rama pokušava da regionalnim inicijativama, koje imaju podršku u Evropi, skrene pažnju sa krize u vlastitoj zemlji. Sadašnje nepoverenje prema Rami se nadovezuje na ono od pre dve-tri godine kada je podržao inicijativu Vučića i Tačija o razmeni teritorija.

Rama je napravio veliku grešku kada je pokušao da Albance iz Preševa i Bujanovca proglasi manjinom Albanije. Oni nemaju nikakav odnos sa Albanijom. Oni su 50 i više godina bili vezani za Jugoslaviju i njihov položaj treba da se razmatra u okviru normalizacije odnosa između Prištine i Beograda. Mislim da će nova vlada Kosova morati da krene u normalizaciju odnosa sa Srbijom.

Ali ja ne verujem da će ići putem kojim je išao Tači.

Janjić: Vučić nije zloupotrebio Ramu, jer je i Tači pristupio priči o razmeni teritorija, mada vrlo oprezno, jer njegova partija to nije podržala. Ja bih to ovako opisao: Tači je stavio nogu u tu priču da vidi koliko je voda topla, pa kad je video da je vrela, brže-bolje je povukao. Takvi su političari.

Budžovi: Postojala je zloupotreba i Rama i Vučić su to iskoristili za svoje potrebe. Za saradnju Beograda i Tirane ne postoje prepreke kakve postoje za odnose Beograda i Prištine.

Janjić: Treba imati u vidu da je prošla godina bila godina ozbiljnih političkih sukoba. Podsticale su se najrudimentarnije strasti etnonacionalizma i šovinizma. Bilo je destruktivnih mobilizacija.

U takvoj situaciji svaki korektan odnos, odnos koji nije u funkciji destrukcije, dobro dođe. Sigurno je da inicijativa da Zapadni Balkan postane zona slobodnog protoka ljudi, roba, usluga i kapitala – o čemu su Vučić, Rama i Zaev razgovarali u Novom Sadu, Ohridu i Tirani – budi nadu.

Rami i Vučiću ne treba osporavati ono što rade dobro, treba ih kritikovati za ono što je loše.

Budžovi: Dobri odnosi Albanije i Srbije mogu pozitivno da utiču ne samo na odnose Prištine i Beograda, nego i na odnose u regionu. Ali problem je u tome što su Rama i Vučić izgubili poverenje.

Regionalne inicijative dobro zvuče, ali kada se kao njihovi nosioci pojavljuju Rama i Vučić, onda je to loše jer ljudi vide da oni imaju druge interese. Mislim da dolazi vreme otrežnjenja. Formule Rame i Vučića nisu više interesantne. LJude interesuje životna dimenzija odnosa Priština – Beograd. I to političari moraju da uvaže.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari