foto: iz lične arhiveNovi Sad je od 6. februara 2022. grad u kome tugujem, sa mnogima, za preminulim Predragom Peđom Vraneševićem uglavnom poznatom kao rok muzičarem i novosadskoj grupi “Laboratorija zvuka”.
Po obrazovanju arhitekta, Peđa je i konceptualni umetnik, kompozitor muzike za 200 filmova, glumac, sineasta, autor rok opere, jedan od najplodnijih stvaralaca pozorišne muzike.
Njegov brat Bata (Mladen) bio je momak (potom muž) moje komšinice Dine i čekao ju je kao trubadur u maksi kaputu ispred ulaza naše petospratnice.
Mi klinci buljili smo u njih dvoje kada filmski zagrljeni odlaze iz našeg dvorišta Negde. Moj grad je Riblja pijaca na kojoj sretnem anglistkinju Bubu Jankov da me preporuči mesaru kod koga su najbolji sastojci za pihtije, mašem Đuđi majstorici za sir, povrtar nudi crvene sušene paprika i zeleno ubrano iz bašte, kod česme je najbolje voće u svim sezonama, kod Dragana “Bibinjo” uteha za dušu kojoj nema cene.
Moj grad su ulice na kojima sam odrastala – Dušana Vasiljeva, Kej Moše Pijade (sada Kej žrtava racije), Bulevar Maršala Tita (sada Mihajla Pupina).
Moj grad su oni koji sakupljaju potpise protiv betoniranja Grada Novog Sada.
Moj grad su šoferi autobusa koji odgovore na moje “Dobar dan”.
Moj grad su osobe koje srećem u prolazu. I bez reči znamo da smo istomišljenici.
Moj grad su knjižare, utočišta.
Naš grad, Biće. Tako će i biti!
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
