TS izdala preporuke pravosuđu na osnovu istraživanja o korupciji

Među tim preporukama je najvažnija da treba ugraditi pojam „korupcije na visokom nivou“ u srpsko pravosuđe, kako bi se sprečila nemogućnost krivičnost gonjenja najtežih slučajeva usled preranog nastupanja zastarelosti.

Robert Sepi, iz TS, rekao je da je najbolji metod kako uvideti grešku „vraćanje na polazne osnove“ jer omogućava da se uspostavi logički niz ćime se lakše može uvideti u kojim fazama postoje problemi.

On je rekao da se pojam korupcije na visokom novou „kolokvijalno“ koristi u neobaveznim razgovorima dok se ni u zakonima, niti među funkcionerima – ne koristi.

„Korupcija na visokom nivou ne postoji u važećem krivičnom zakoniku“, rekao je Sepi.

On je dodao da se na tom terminu insistira i u izveštajima Evropske komisije.

Na osnovu istraživanja, TS iznela preporuku i da „sistem u kojem se utvrđuje odgovornost sudija i tužilaca za kršenje profesionalnih i etičkih standarda bude transparentniji“.

„Ustavnost Zakona o ispitivanju porekla imovine i posebnom porezu trebalo bi da bude proverena pre nego što zakon počne da se primenjuje, kako bi se izbegli mogućni odštetni zahtevi ako se neustavnost utvrdi tek tokom primene. Kada primena bude počela, Jedinica Poreske uprave bi svojim planom trebalo da prioritetno obuhvati lica koja su na osnovu svojih ovlašćenja mogla biti u prilici da učestvuju u slučajevima korupcije na visokom nivou“, navodi se među preporukama Transparentnosti.

U preporukama se navodi i da bi trebalo unaprediti statistike policije, javnih tužilaštava i sudova, kako bi se obezbedile detaljnije informacije o raznim tipovima korupcije, oblastima gde dolazi do korupcije i počiniocima ovih krivičnih dela.

Među preprorukama u zakonodavnom postupku se ističe da svi ekonomski ugovori koje zaključi vlada budu objavljeni, a da se Ustavom predvidi da je objavljivanje ugovora „uslov za njegovo stupanje na snagu“.

„Vlada bi trebalo da objavi sve ekonomske ugovore koji su već zaključeni, bez odlaganja“, ukazali su iz TS.

Dodaje se da bi trebalo uspostaviti obavezu sprovođenja javnih rasprava za sve predloge zakona, bez obzira na to ko ih predlaže a da bi nesprovođenje obavezne javne rasprave trebalo da bude „prepoznato kao osnov za osporavanje ustavnosti usvojenog zakona“.

„Agencija za sprečavanje korupcije bi trebalo da bude ovlašćena za davanje mišljenja o rizicima od korupcije u svim zakonima i podzakonskim aktima, a ne samo u vezi sa nacrtima zakona koji se odnose na oblasti izričito pomenute u Akcionom planu za poglavlje 23. Predlagač akta bi trebalo da obrazloži na koji način je postupio po preporukama Agencije“, navodi TS u preporukama.