TS: Ministarstva ne znaju da su u obavezi da od Agencije za sprečavanje korupcije traže mišljenje

Nenadić je na onlajn konferenciji „Koruptivni rizici u propisima i lobiranje u Srbiji“ istakao da ministarstva tu obavezu imaju na osnovu Zakona o sprečavanju korupcije, koji je usvojen u septembru 2020, ali da pojedina to ne čine.

On je podsetio i da je u vreme donošenja Zakona o sprečavanju korupcije, TS istakao da je „manjkav“, jer se odnosi samo na zakone iz osam oblasti: carina, porezi, privatizacija, javne nabavke, policija, lokalna samouprava, obrazovanje, zdravstvo i propisi koji su u vezi sa međunarodnim antikorupcijskim dokumentima

Nenadić je ocenio da mišljenje Agencije ne bi trebalo tražiti samo za nacrte zakona, već bi u ta razmatranja trebalo uključiti i zakone koje predlaže Skupština Srbije, kao i autentična tumačenja.

Kao jedan od primera, istakao je da nedavno povučeni Zakon o unutrašnjim poslovima nije bio dostavljen Agenciji na razmatranje.

Advokat Rodoljub Šabić ocenio je da je argumentacija za taj zakon bila „uska i neubedljiva“, a da je glavni problem bio pokušaj da se aktivira mehanizam za biometrijsku identifikaciju lica, kao i trenutak u kome se taj zakon donosi, odnosno u vreme kada EU donosi moratorijume na slične zakone.

Kao problem, Šabić je izdvojio i deo zakona koji bi omogućio ministru da određene grupacije proglasi policijom, kao i da za zapošljavanje u policiji javni konkurs više nije visoko pozicionirana stavka.

Korišćenje šifre umesto imena i identifikacionog broja policajca, kao i kažnjavanje fotografisanja i javnog objavljivanja identiteta policajca mogao bi da bude problem, kako je Šabić ocenio, između ostalog, ukoliko neko snimi policajca koji prima mito.

Prema njegovim rečima, nacrt zakona od 365 članova i preko 100 strana teksta prošao je „fiktivnu javnu raspravu“, a nije prosleđen Agenciji za sprečavanje korupcije.

„Definitivno se vidi da je zakon rigidan prema javnosti. Dobro je što je makar i na molbu predsednika (Srbije Aleksandra Vučića), iako su ove primedbe od strane struke iznošene i ranije, povučen iz procedure“, rekao je Šabić.

Kada je u pitanju primena Zakona o lobiranju, Zlata Đorđević iz Transparentnosti Srbije istakla je da su oni tražili informacije od državnih organa, ali da su oni organi vlasti koji su im odgovorili, rekli da „nije bilo lobističkih kontakata“.

Ona je ocenila da je „teško poverovati“ da se baš niko od registrovanih i neregistrovanih lobista kod Agencije za sprečavanje korupcije nije obraćao tim institucijama i dodala da neki od predstavnika organa „nemaju predstavu šta bi trebalo da se prati i evidentira“.

Đorđević je istakla da je takva situacija delimično izazvana slabostima u samom zakonu, ali i time da postoji „minimalna mogućnost javne kontrole“.