TS: Nacrt zakona o poreklu imovine ne sadrži norme koje se odnose na javne funkcionere

TS je navela da se odredbe u jednakoj meri mogu primeniti na bilo kojeg gradjanina Srbije i ukazala da je po u revidiranom Akcionom planu za Poglavlje 23 jasno da Srbija neće u skorije vreme uvesti krivično delo „nezakonitog bogaćenja“.

„Imajući ovo u vidu, Nacrt bi trebalo korigovati tako da dobije elemente na osnovu kojih bi doprineo borbi protiv korupcije, npr. obaveza uključivanja javnih funkcionera, bivših javnih funkcionera, javnih službenika koji su obavljali odredjene poslove u plan kontrole, povezivanje kontrole na osnovu ovog zakona sa onima koje se vrše na osnovu Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, kao i sa rokovima koji su postojali za prijavljivanje imovine i prihoda javnih funkcionera (od 2004)“, objavila je TS.

Ta organizacija je ocenila da obrazloženje u Nacrtu da se zakonska rešenja odnose na sve gradjane kako bi se isključila selektivnost u primeni zvuči „neverovatno“, jer nije realno očekivati da se proveri imovina svih obveznika.

Kao problematično rešenje, TS je izdvojila i to što se prethodni postupak kontrole sprovodi na osnovu „godišnjih smernica koje donosi direktor Poreske uprave, na osnovu analize rizika“, pri čemu „godišnje smernice nisu javno dostupne“.

„Odredba o tajnosti elemenata za planiranje kontrole je loša. Naime, ukoliko ovi podaci ne budu dostupni javnosti, samo će se pojačati sumnje koje su i inače prisutne, a za koje su povoda dali upravo predstavnici vlasti, da će se na meti provera naći neki od njihovih vidjenijih političkih protivnika“, navela je TS.

TS je ukazala i na ogromnu razliku izmedju poreske stope predvidjene Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji i aktuelnim nacrtom.

ZPPPA je predvidjao 10, odnosno 15 odsto, a u nacrtu je za „poseban porez“ poreska stopa 75 odsto.

„Ovako visoka poreska stopa ima sve karakteristike kazne i zato se teško može braniti njen opstanak u zakonu sa stanovišta svrhe postojanja poreza i jedinstva pravnog sistema. S druge strane, ako je opravdanje za kazneni porez to što je vlasnik prekršio zakon, onda bi jedino smisleno bilo oduzeti mu celu nezakonito stečenu imovinu (100 odsto), a ne ostaviti mu jednu četvrtinu nezakonitog prihoda“, istakli su iz TS.

Ceo tekst dopisa, sa svim predlozima objavljen je na sajtu TS.